Из државне касе би се за трошкове кампање за ванредне парламентарне изборе морало издвојити око 580 милиона динара, а уштедело би се на трошковима изборне администрације.
Без обзира на то што би ванредни парламентарни избори били одржани заједно са редовним покрајинским и локалним, то би се знатно осетило у буџету Србије. Уштедело би се, истина, на трошковима рада изборне администрације, али су средства која се издвајају за републичке изборе, према Закону о финансирању политичких активности, много већа у односу на она која се опредељују из локалних и покрајинског буџета за изборе на тим нивоима. Тако је у покрајинском буџету за 2016. за редовне изборе у Војводини опредељено 7,8 милиона динара, а из републичке касе би за ванредне парламентарне изборе – из буџетске резерве – морало да се издвоји око 580 милиона динара. Ове суме су израчунате, а тако се рачунају и за сваку локалну самоуправу у којој ће бити одржани избори за локални парламент, према одредбама члана 20 Закона о финансирању политичких активности. У њему се каже да се средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање обезбеђују у години у којој се одржавају редовни избори у износу од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, за годину за коју се буџет доноси. У случају одржавања ванредних избора, надлежни органи су дужни да обезбеде средства предвиђена претходним ставом овог члана закона. Премијер Александар Вучић је у четвртак изјавио да су ванредни републички избори могућа опција и да не би представљали додатни трошак јер ће грађани свакако ићи на изборе у покрајини и на локалу. Ипак, како закључује и Немања Ненадић из Транспарентности Србија, додатних трошкова ће бити, а они неће бити занемарљиви. Поред већ наведеног ванредног издвајања за трошкове кампање, треба да се издвоје средства и за контролу коју обавља Агенција за борбу против корупције, као и за штампање гласачких листића за републичке изборе. Највећа уштеда у случају заједничких избора јесте на дневницама чланова бирачких одбора, набавци спрејова и лампи и нешто на закупу просторија за бирачка места (тамо где мора да се плати закуп). За штампање листића и рад бирачких одбора на изборима 2014. било је опредељено око милијарду динара, а одштампан је 6.801.161 листић и било је отворено нешто мање од 8.300 бирачких места. На сваком постоји бирачки одбор у који учесници избора имају право да делегирају по два представника (члана и заменика члана). Ако, дакле, сваки политички субјект делегира по две особе на 8.000 бирачких места (а некада их буде и 8.500), то је 16.000 људи по једној изборној листи. А у Србији обично на сваким изборима буде бар петнаестак изборних листа... „Странке које су на власти на разним нивоима могле би да утичу на смањење трошкова и тако што не би предлагале своје представнике у проширене саставе изборних комисија (пошто их већ имају у сталном саставу). Дневнице се регулишу одлукама Републичке изборне комисије и до сада није било дуплирања када се истовремено одржавају различити избори, то јест штедело се”, истиче Ненадић, који указује да постоје и индиректни трошкови избора, као што је, рецимо, „ванредно” асфалтирање путева или застоји у редовним пословима због усредсређености на промотивне активности. Он се, међутим, слаже са оценом да би, у том смислу, државни апарат и покрајинске и локалне власти свакако били ангажовани у пуном обиму и да се одржавају само покрајински и локални избори. Али, напомиње, оно што иде партијама из локалних и покрајинских извора знатно је скромније него оно што добијају из државне касе. „Да се одржавају само покрајински и локални избори, партијама би било на располагању можда чак и 10 пута мање новца из јавних извора за вођење кампање. И то је врло битна разлика са становишта вођења кампање. Из републичког буџета ће бити упумпано много више новца за вођење ове кампање него што би било без републичких избора, што ће кампању учинити скупљом у промотивном делу – у делу који се односи на званично рекламирање”, указује Ненадић.
Прочитајте још:
Извор: Политика