Најновије

ПОД ВЕЛОМ ТАЈНЕ: Састанак изасланика Српске православне цркве са папом у Ватикану!

Поглавар Католичке цркве папа Фрања примио је у суботу стручно изасланство Српске православне цркве у које су чинили митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић), епископ бачки др. Иринеј (Буловић) и амбасадор при Унеску др. Дарко Танасковић, бивши велепосланик Србије у Ватикану.
Амфилохије код Папе (Илустрација: Правда)

Амфилохије код Папе (Илустрација: Правда)

Овај састанак је иницирао патријарх Иринеј замоливши папу Фрању да прими делегацију СПЦ-а у писму које је ватиканском поглавару упутио у јулу. То је писмо тек недавно у  хрватском Јутарњем листу објавио новинар Драго Пилсел. Према наводима хрватског дневника, патријарх је замолио Папу да ти представници буду трајно изасланство Српске православне цркве за непосредан дијалог са Светом Столицом. Разговор је прошао у потпуној медијској изолацији и третиран је као "приватна аудијенција Изасланства српске православне Патријаршије", и ни слова више.

О чему су причали?

Претпоставља се да су главне теме биле евентуална канонизација Алојзија Степинца и евентуално Папино путовање у Србију, која је, уз Русију, засад једина европска држава коју није посетио нити један папа. Сада ствари делују мало другачије. Наиме, председник Србије Томислав Николић већ је два пута позвао папу Фрању да посети Србију. Сада се чека и позив из српске патријаршије, јер политика римокатоличког врха је да папе не одлазе у земљу где се већинска верска организација противи њиховом доласку. Српски патријарх Иринеј је уочи Божића обзнанио да не би имао ништа против да Папа посети Београд. "Из мог личног и из угла Цркве то је велики, значајан догађај и ту не видим ништа лоше", рекао је Патријарх, додавши ипак једну јасну дистинкцију рекавши да је битно је само разграничити да ли он долази као државник или као римски бискуп. То је протумачено као Иринејева сагласност да Папа дође као државник, уз могућност њиховог међусобног куртоазног сусрета, али и као противљење Српске православне цркве да Фрања дође у својству бискупа римског "због великог терета прошлости". Иако би о евентуалном Папином доласку у Београд коначну одлуку требало да донесе Свети архијерејски синод, многи сматрају да ће последњу реч о доласку папе у Србију дати – Московска патријаршија. Руски првојерарх, који је уз српског патријарха, једини православни поглавар који се никада није састао са римским бискупом, донедавно је био противник ове врсте контакта. Избор на престо Светог Петра папе Бергоља и његова нескривена жеља да редефинише односе са Источним светом, међутим, утицали су и на тврд став патријарха Кирила. На руку Папиној посети Србији иде и одбијање Свете Столице да призна Косово као независну државу, као и Папина одлука да у процесу канонизације Алојзија Степинца узме у обзир и гледишта СПЦ-а. Улога коју је Степинац имао током другог светског рата била је предмет преписке патријарха Иринеја с папом Фрањом, и тиме ће се, како је договорено, подробније бавити заједничко католичко-православно поверенство, док је логично да се јучерашње изасланство бавило укупним односима Српске православне цркве и Ватикана.
Прочитајте још:
Извор: Правда / Јутарњи лист

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА