Правда

Најскупље ставке са овог пописа разматраће руско-српска комисија за војно-техничку сарадњу, која ће бити формирана у фебруару. Први задатак овог експертског тела биће детаљна анализа потреба Војске Србије. Ова комисија биће задужена и да процени шта је уопште могуће купити од Русије, али и да предложи начин отплате. Формирање међудржавног тима последњи је корак у настојањима државног врха да војску снабде савременим средствима која Србији недостају. А њих није мало, будући да су последње капиталне набавке спроведне још у време ЈНА. Најкрупнији залогај за мешовиту комисију и за државни врх Србије свакако ће бити обнова авијације којој већ за коју годину прети буквално гашење. Иако је куповина руских авиона још прошле године одложена за "нека боља времена", набавка вишенаменских борбених летелица редовна је тема у контактима представника две војске. Србији је, како је још 2012. процењено, потребна једна ескадрила (између 6 и 12) авиона "миг-29 М2", о којима је већ разговарано са руском страном. У круговима блиским Војсци Србије последњих месеци помиње се могућност да Русија Србији испоручи неколико својих ремонтованих летелица, које би требало да замене "мигове" којима истичу ресурси. У Генералштабу Војске Србије кажу да је прерано за процене да ли је овај сценарио реалан и напомињу да ће приоритет Ратног ваздухопловства у овој години бити брига о постојећим летелицама. - Ове године ће се осетити ефекти уговора о ремонту и набавци резервних делова за авионе "Миг-21" и "Миг-29" закључених прошле године, што ће олакшати њихово одржавање - кажу у Војсци Србије. - Очекујемо и скору испоруку хеликоптера "Ми-17В5", а до краја године требало би да стигне још једна иста летелица. Предстоји нам расписивање тендера за избор страног партнера за модернизацију "супергалеба Г4", што ће бити драгоцено за континуитет летачке обуке. У војним круговима се говори и о могућем јачавању заштите неба ракетним система. Набавка система С-300, која је била у фокусу јавности последњих дана, према оцени већине стручњака, неће бити реална у скоријој будућности. Али, не искључује се могућност да се на преговарачком столу нађу елаборати о ракетама "бук", "тор" или "панцир". Војска већ дуго трага за начином да модернизује застарелу артиљерију, што би требало да омогући најављена куповина 18 самоходних хаубица "нора Б52". Ово оруђе домаће производње тренутно улази у фазу такозваних верификационих испитивања у Техничком опитном центру, после чега предстоји процедура набавке. Модерне хаубице калибра 155 милиметара према плановима биће испоручене гарнизонима током наредне године. Додатну снагу подршке пешадији могао би да пружи и ракетни систем "морава", који је такође на списку за набавку. Један од горућих проблема оружаних снага Србије јесте застарелост возила, посебно оклопних. Добар сигнал јесте почетак серијске прозиводње возила "лазар 2" планиран за крај марта. Ова возила ускоро треба очекивати и у нашој војсци. Мањак теретних и путничких возила требало би да буде решен уговорима са прибојском фабриком ФАП, али и крагујевачким ""Фијатом", од кога војска планира да купи више десетина возила "фијат 500". Јединицама ВС, посебно копненој војсци, преко су потребна савремена оптоелектронска и заштитна балистичка средства, нарочито за јединице ангажоване у копненој зони безбедности. Према дугорочном плану развоја Војске, гарнизонима следују и симулатори, извиђачка средства, речни вишенаменски бродови и беспилотне летелице. На некима од њих већ годинама ради Војнотехнички институт, али куповина још није на видику. У плану набавки за копнену војску већ годинама су заштитна и борбена средства по моделу опремања "војник 21. века". Највећи део ових елемената већ су задужили војници који служе у јединицама које се упућују у мировне мисије у иностранство, али и њихове колеге на административној линији са КиМ. План је да до 2020. године сви српски пешадинци буду снабдевни модерним компонентама. Несавладива препрека већој набавци руског наоружања и војне опреме могао би да буде Међународни монетарни фонд, који у аранжманима са Србијом инсистира на штедњи и стезању каиша. Војни буџет за 2016. годину, "тежак" 56 милијарди динара (465 милиона евра), према досадашњим искуствима, неће бити довољан за веће набавке наоружања и војне опреме нити за осетније побољшање стандарда војника, већ само за основне потребе система одбране. - Буџет за ову годину је социјалан, јер је у складу са нашом кадровском политиком и дугорочним плановима развоја система одбране - каже државни декретар Министарства одбране Зоран Ђорђевић. - Ове године имаћемо више новца за инвестиције за шта је намењено 8,7 посто буџета. То је највећи износ за ову сврху у последњих седам година. Буџетском фонду основаном за куповину савременог оружја и војне опреме намењено је 1,9 милијарди динара, а он ће бити повећаван продајом вишка непотребног и застарелог оружја. Србија би у следећих неколико година требало да постане кључна земља за ремонтовање руских хеликоптера који користе оружане и цивилне снаге региона. То је суштина протокола о формирању регионалног центра за одржавање летелица руске производње. Реч је о првом кораку у остварењу договора постигнутог током посете премијера Александра Вучића Москви октобра 2015. године. Детаљи овог значајног пројекта и рокови реализације две стране ће договорити током 2016. године.