Правда

Уверен да ће у стручноj jавности многи мислити исто, Борас jе за загребачки "Jутарњи лист" рекао да би ћирилицу требало вратити у школе, а да би глагољицу требало понудити као изборни предмет. Давор Дукић, редовни професор Oдсека за кроатистику - Kатедре за стариjу хрватску књижевност, наводи два разлога због коjих би било добро учити ћирилицу. "На ћирилици имамо низ старих текстова, а познавање тога писма помаже учењу руског jезика. Други jе разлог то што се код наших суседа користе и ћирилица и латиницаа, а савладавањем основа ћирилице у основноj школи наши би ученици добили могућност читања стручне литературе на ћирилици", навео jе Дакић за "Jутарњи лист". Oн се слаже са тезом да, да jе ћирилица остала у хрватском образовном систему, данас не би било толико тешкоћа са увођењем ћириличних плоча у Вуковару. "Kада нешто боље познаjете, мање од тога зазирете", навео jе Дукић. Декан филозофског факултета с почетка деведесетих, академик Jосип Братулић, став о ћирилици у школама оправдава речима: "Ниjедно знање човека не оптерећуjе да би га осиромашило. У мозгу простора има, а знати писма jе врло добро - онаj ко не зна писма, не зна ни jезике." Свестан, наводи "Jутарњи", да у дневнополитичком контексту ово питање може бити дочекано на нож, Братулић нуди решење и каже: "Проблем jе што ћирилици треба скинути политичку ауру. Kако? Врло jедноставно - назовимо jе хрватском ћирилицом". Директор Хрватског института за jезик Жељо Jозић, с друге стране, пита како се догодило да се ћирилица престала учити у школама, ако се данас jезикословци слажу да би jе требало вратити. Jасно jе, каже, да су ћирилица и глагољица стара хрватска писма, а да су Хрвати били трописмена нациjа и писали глагољицом, ћирилицом и латиницом. "Чињеница jе и да су хрватска ћирилица, тзв. босанчица, и глагољица данас врло занемарена писма иако су њима писани неки од наjважниjих докумената хрватске историjе", наводи он. Стручњак за jезике са Oдсека лингвистике, академик Ранко Mатасовић, међутим, нема изграђено мисљење о потреби увођења ћирилице у школе, али сматра да би у њима требало знатно више да се учи руски jезик, пише оваj загребачки дневник. Бивши министар науке Радован Фукс, пак, каже да не зна шта jе рекотор Борас желео да постигне са инициjативом за враћање ћирилице у хрватске школе, али се слаже да би свакако било корисно да будуће генерациjе више уче информатику или jош jедан страни jезик.

Прочитајте још:МАКЕДОНИЈА: Ванредни избори 24. априлаТито у екс-Ју опстаје, а бришу све српско

Извор: Танјуг