Живот у Србији. За људе рођене у њој увек постоји хиљаду и једна замерка, а за оне који дођу са стране, она је углавном рајски кутак на планети. Нападач Партизана, Камерунац Абубакар Оумару је прихватио нашу земљу као своју још од првог сусрета с њом 2009. и сада, седам година касније, ужива у сваком тренутку проведеном у Србији.
- Постоје разлике између Камеруна и Србије, што је и нормално. Другачији је мало менталитет, међутим, постоје и сличности. Људи овде су веома предусретљиви, желе увек да вам помогну. Свиђа ми се што то не чине зато што очекују неку новчану или било какву другу корист, већ зато што желе да вам се нађу. То веома ценим. Један обичан дан најбољег стрелца црно-белих на европској сцени током јесени не разликује се значајније од свакодневице обичних грађана. - Живим близу “Делта ситија”. Углавном или седим код куће или одем у тржни центар у један ресторан. Волим и да идем у биоскоп, такође због близине одем у “Делта сити”. Међутим, шест месеци иза нас је било веома напорно, карантин - мечеви - тренинзи, тако да није било много прилике за излазак. Дуала, Оумаруов родни град, познат је као један од највећих извозника кафе у Африци. Нападач Партизана је велики љубитељ црног напитка. - Другачија је. Људи у Камеруну много воле нескафу, али она је поприлично другачија тамо и овде. Код нас се прави много јача. Највећу разлику осетим када пијем еспресо. У домовини је он много јачи и ја више волим такав. Родни град брзоногог нападача већ је обојен у црно-бело. - Много пријатеља у Камеруну, не само у Дуали, има дрес Партизана с мојим презименом. Често ми их траже и, када год могу, ја им их понесем. Током претходних седам година Оумару је учинио оно што никоме пре њега није пошло за ногом - играо је за сва четири велика клуба у Србији. - Да ми је то неко рекао пре него што сам 2009. стигао у вашу земљу, не бих му поверовао. Верујем да само Бог зна због чега су ми путеви били такви: Црвена звезда, ОФК Београд, Војводина и сада Партизан. Последњих дана се много помињао могући Оумаруов повратак у Кину, а он потпуно смирено закључује причу. - Имам уговор са клубом још годину и по. Само размишљам о Партизану. И ако будем одлазио једног дана, желим да то учиним тако да сви буду срећни. И клуб и ја - завршио је разговор хитроноги Камерунац, који је, поред фудбалског умећа, познат и по томе што говори чак пет језика. После толико година боравка у Србији, Оумару је, очекивано, веома добро прихватио домаћу музику. - Песма коју волим да чујем у кафани је “Кафана је моја судбина”. Поставио сам на фејсбук-профил снимак како певам ту нумеру Томе Здравковића. Нисам пробао ракију, али ћевапе јесам. Обожавам ваш пилећи батак. Од доласка у Србију заљубио сам се у пилећи батак - волим много да га једем. Епизода за заборав Оумаруа у Србији доводи се у везу с Црвеном звездом. - Не знам због чега је то било тако. Трудио сам се на сваком тренингу да дам све од себе. Нисам се љутио ни када су ми предложили да одем у ОФК Београд. Био сам жељан да покажем квалитет који поседујем. Људи који ме познају и верују у мене нису заслужили да их разочарам.
Прочитајте још:
Извор: Новости