Сви смо барем једном у животу имали неки вид упале мишића. Некад нисмо били ни свесни шта се заправо догађа, због чега нас одређени мишићи боле.
Уколико смо се дан или два пре појаве болова бавили интензивнијом спортском активношћу одговор је врло једноставан. Али, уколико смо пре два дана помогли комшији да испразни пртљажник или смо затварали тегле напуњене ајваром, одговор на питање зашто нас нешто боли нећемо лако пронаћи. – Упала мишића или ”мускулфибер” означава појаву бола у мишићима који су били изложени израженијем оптерећењу него што је то уобичајено. Бол се јавља 12 до 24 сата после активности, најинтензивнија је 36 до 48 сати после, а онда поступно нестаје. Тегобе могу да трају и до 96 сати после активности. Осим болова може се јавити отеклина, односно осећај затегнутости одређеног мишића – каже Томислав Табак др. мед., специјалиста ортопедије и трауматологије. Под појмом упала мишића или ”мускулфибер” увек се мисли на акутну упалу, односно пролазни одговор организма на превелико оптерећење. Хроничне упале мишића представљају други ентитет и неће бити тема у овом тексту. Упала је природна одбрамбена реакција организма на оштећење или подражај и сврха јој је заштита организма од спољних чинилаца као што су микро-организми, хемикалије или физикална оштећења, али и унутрашњих, попут поремећаја метаболизма или крвотока.
Разлози због којих долази до развоја упале мишића
- Приликом интензивне телесне активности долази до микро-оштећења мишићних влакана што узрокује отпуштање проупалних чинилаца и развој упале, чији је циљ репарација односно поправак мишићне лезије. При томе долази до низа ланчаних реакција, од којих ћемо споменути вазодилатацију односно појачану прокрвљеност мишића – каже доктор Табак. Уз вазодилатацију присутна је и повећана пропусност крвних жила, што омогућује брзу миграцију упалних станица према месту повреде (леукоцити, тромбоцити, ткивни макрофаги, плазма станице). Наведене станице су незамењиве у репарацији мишићног ткива. Уз упалне станице путем крви у мишић стижу и плурипотентне матичне станице које могу довести и до регенерације ткива. Вазодилатација и повећана пропусност крвних жила могу се клинички очитавати као отеклина, црвенило и повишена температура мишића. Упала мишића није ништа страшно, али може нас оганичити у свакодневним активностима због изражених болова, а врхунске спортисте да омете у уобичајеном ритму тренирања. Као што знамо, мишићи су обавијени својим овојницама и смештени су у фасцијалним компартментима. Уколико долази до отеклине мишића растежу се мишићне овојнице што се клинички региструје као бол! Узрок настанка упале мишића, осим микротрауме, је и млечна киселина која настаје као продукт убрзаног метаболизма мишића за време интензивног рада. Осим што изазива упалну реакцију, млечна киселина и директно надражује нервне завршетке и узрокује бол! Због тога што нас бол омета у свакодневним активностима и тренирању, важно је превенирати појаву јаке упале мишића. То ћемо најпре постићи поступном припремом организма на веће напоре. Ритам тренинга и припрема спортиста аматера или професионалаца треба да буде такав да се сваким тренингом дође до границе упале или да се изазове блага упала мишића.
Истезање након тренинга и масажа важан су детаљ у превенцији бола
Важно место у превенцији заузима и истезање мишића после тренинга, што доводи до бржег опоравка и скраћеног трајања упале. Самомасажа или професионална масажа после тренинга такође изразито повољно делују на јачину и трајање упале. Топло-хладне купке, повољно делују на убрзану регенерацију мишића, тиме што побољшавају циркулацију. За изразито хладне купке непосредно после тренинга није доказано да убрзавају регенерацију мишића. Уз наведене мере важно је узимати довољно течности, имати разноврсну и богату исхрану са довољно витамина и минерала! И то ће сузбити упалу, односно максимално смањити јачину и трајање болова.
Шта предузети уколико дође до развоја јаке упале мишића
Саветује се лагани тренинг и истезање исте групе мишићне како би се побољшала циркулација и убрзала репарација мишића. Поново се могу примењивати све методе описане раније у превенцији мускулфибера (масаже, купке, хидратација, исхрана). Најчешће се израженије упале мишића лече нестероидним противупалним лековима – НСАИД (ацетилсалицилна киселина, бруфен, ибупрофен), што доводи до смиривања тегоба и ублажавања болова. Препорука је да професионални спортисти не користе наведене лекове често, јер осим што долази до смиривања тегоба, зауставља се и процес репарације мишића, што није пожељно. Аматери и рекреативци на овај начин могу ублажити болове, али саветује се да се обрати пажња на превенцију!
Прочитајте још:РЕШИТЕ СЕ ПОМОРАЏИНЕ КОРЕ: Уклоните целулит уз помоћ ових 5 вежби!Српски духовник Тадеј нам је завештао рецепт за лечење рака: Ово су његове речи, добро их запамтитеРУСКИ РЕЦЕПТ: Ставите црвени лук на врат и изборићете се против најчешће болести данашњице
Извор: Ordinacija.hr