Да ли Стејт департмент и амерички изасланик у Београду Мајкл Кирби заступају став да Србији нема уласка у Европску унију док не „нормализује” односе са Косовом тако да допусти Приштини улазак у УН? На ово питање је тешко одговорити јер нам је амбасадор САД дан уочи католичког Божића прошле године саопштио ову вест, а ових дана тврди да у Вашингтону нико тако не размишља.
Кирби је, подсетимо, 24. децембра изјавио да САД не траже да Србија призна независност Косова, већ траже нормализацију односа Београда и Приштине. „Шта ће та нормализација на крају тачно значити, на Европској унији је да дефинише, али, по нама, то укључује и чланство Косова у УН”, казао је он тад. Прошлог петка је, међутим, америчка амбасада саопштила да ни амбасадор Кирби „нити било који други званичник Америке никада нису повезивали признање Косова или његово чланство у УН са кандидатуром Србије за чланство у ЕУ”. И шта сада остаје Београду, како да тумачи шта је политика САД? Хоћемо ли морати да се сложимо с тим да Косово добије столицу у УН или бризи да ће то бити нови услов постављен пред Србију нема места? За читаву „забуну” би се можда могао окривити бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери, који је на неки начин изазвао свог колегу Кирбија да демантује нешто што је рекао свега неколико недеља раније. Ситуација у којој САД тврде једно, а раде нешто сасвим друго није нова за Београд. Тако су својевремено из Вашингтона стално јавно порицали да не лобирају за независност Косова, а онда смо из „Викиликсових” депеша сазнали да је бивши амбасадор Велике Британије у Београду Стивен Вордсворт молио америчког колегу Камерона Мантера да бар привремено обустави притиске на друге земље да признају Косово како би се тај аргумент избио из руку тадашњем министру спољних послова Србије Вуку Јеремићу. Да ли ћемо поново на сличан начин сазнати да је ипак била тачна она прва Кирбијева изјава о томе да ће најпре Косово добити столицу у УН, па тек онда Србија ући у ЕУ? Бивши амбасадор Србије у САД Иван Вујачић каже да се Америка трудила да лобира да Косово уђе у УН, те да им је до тога врло стало, али напомиње и да су Американци процес интеграција Србије у западни свет препустили ЕУ. „У САД постоје очекивања да Косово уђе у УН. Али, они то неће гурати на силу”, објашњава Вујачић за „Политику”, а на питање чему онда Кирбијев деманти, он каже да је амерички амбасадор „пустио један балон и вероватно мисли да ће мало рашчистити терен новом амбасадору ако каже неке ствари, јер одлази за који дан”. Да ли би ово могло да се тумачи и као самосталан потез амбасадора, који је начињен без консултација са Стејт департментом? Вујачић не верује да је Кирби иступио самостално, али додаје и да такву могућност не би требало потпуно искључити. „Могуће да је самостално рекао, руководећи се оним: ’Рећи су сад шта мислим, ви се бавите тиме, а ја одох у пензију’. Тиме је можда желео и да помогне будућем амбасадору да, када то једног дана буде захтев, могу да кажу: ’Рекли смо то још пре неколико година’”, каже Вујачић и истиче да је улога страних амбасадора у Србији прецењена због односа политичара и штампе према њима. „Све као зависи од неких странаца, али то није истина. Таквим односом радимо против себе”, категоричан је Вујачић. Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић напомиње да је увек потребно ишчитати сваку изјаву и формулацију до детаља јер је питање читања порука најзначајније у спољној политици. „Јасно је да ЕУ самостално одлучује о чланству неке земље у овом савезу и претпостављам да је Кирбијева изјава ишла у том правцу. Једно су очекивања, идеје или размишљања неке земље, а друго је ко о ком процесу одлучује и на који начин”, каже Јоксимовићева и додаје да САД могу одмоћи том процесу када је Србија у питању, али не могу много допринети његовом убрзавању. На питање колико је политика Вашингтона према Србији била конзистентна, она каже да би можда требало поћи од тога ни наше поруке нису увек биле једнозначне. „Није ни наша политика нешто је у потпуности јасно до краја. Према томе, када говоримо о политици Стејт департмента, она је генерално прилично јасно формулисана. Америка је била спонзор независности Косова. Уколико сматрамо да ће САД одустати од политике коју су заузеле у неком претходном периоду, онда се варамо”, истиче Јоксимовићева и подсећа да су односи између САД и Србије, односно СРЈ, забележили нагли скок после промена 2000. године, од укидања санкција до Париског клуба поверилаца, сарадње у економији. А када је реч о томе да се Кирбијева изјава може тумачити и као његов самостални иступ, она каже да не види потребу да се превише бавимо изјавама човека који одлази са функције и из Србије 29. јануара. А прилику да сазнамо шта је заиста политика САД о овом питању имаћемо врло брзо јер већ почетком наредног месеца у Србију долази нови амерички амбасадор Кајл Скот.
Прочитајте још:
Извор: Политика
Годишњица “Инцидента у Бањској”: Како су повезани трагични догађаји на Косову са самитом БРИКС у Казању? 
