Правда

Вучић, коjи учествуjе на Светском економском форуму у Давосу, у ауторском тексту обjављеном на званичном порталу тог форума, каже да jе потенциjал за привредни раст у Србиjи велики. "Стуктурне и економске реформе коjе предузимамо биће кључ за покретање тог раста. Уколико то будемо могли да урадимо, а први резултати показуjу хоћемо, очекуjе се да ће Србиjа постати економски тигар jугоисточне Eвропе," навео jе Вучић. Иако на раскрсници између Истока и Запада, поручио jе премиjер, Србиjа jе посвећена томе да створи друштвени и економски систем заснован на западним стандардрима унапређуjући истовремено економске односе са своjим источним партнерима, како у смислу улагања тако и у смислу трговине. У тексту под насловом "Будућност српске економиjе", српски премиjер подсећа да су у данашњем нестабилном и глобализованом свету конкурентност и економски раст све већи изазов. У тим околностима, како jе оценио, мале земље не треба да покушаваjу да промене глобална правила игре већ да донесу исправну политику како би наjбоље искористиле подручjа на коjима бележе раст и створила нова. Први резултати досад спроведених реформи су обећаваjући, уверен jе Вучић али, истакао jе, "наше амбициjе су много више." "Желимо да учинимо квантни скок у смислу раста, ослобађаjући и jачаjући главне носиоце раста - физички и људски капитал као и технологиjу," рекао jе он. Према његовим речима, инвестицjие у физички капитал у Србиjи су jош увек за jедну шестину мање него што jе стопа потребна да би се достигла планирана стопа раста од преко четири одсто. Србиjа, таj капитал намерава да оjача повећаваjући jавна улагања у инфраструктуру и ствараjући повољно окружење за раст приватних улагања, кроз решавање проблема претеране бирократиjе и побољшањем ефикасности правног сисема, навео jе премиjер Србиjе. Циљ jе, како jе додао, да се jавна улагања повећаваjу са 3 одсто БДП-а у 2016 за 1-1.5 одсто БДП-а у наредних неколико година и тако обезбеди завршетак аутопута од Mађарске до Mакедониjе и Бугарске (Kоридор 10), аутопута од Београда до Jадранске обале у Црноj Гори (Kоридор 11) и брзих пруга од Београа до Будимпеште до 2018. "Веруjемо да ће успешно завршавање ових проjекта оjачати централну позициjу Србиjе у смислу улагања, саобраћаjа и трговине у овом делу света," навео jе Вучић. Сруктурне реформе коjе влада предузима усмерене су на побољшање квалитета и доступности људског капитала кроз реформу свих нивоа образовања, истакао jе премиjер, напомињуjући да Србиjа не жели само "брз раст" већ и "паметан и одржив брз раст" коjи ће резултирати тиме да Србиjа достигне просек развиjености у EУ. За те планове jе, како jе навео, од суштинског значаjа стање наших институциjа. Пакет реформи, уз природне предности географске позициjе Србиjе, широка мрежа споразума о слободноj трговини и политичка стабилност требало би да доведу до природне стопе раста од 4-5 одсто на годишњем нивоу у наредним годинама, напоменуо jе Вуцицћ. "Успешан завршетак економских реформи, виша стопа раста и окончање преговора о приступању EУ до краjа децениjе, представљаће коначну и званичну потврду успеха Србиjе у економскоj, социjалноj и политичкоj транзициjи ка либералноj, тржишно ориjентисаноj демократскоj земљи Eвропе", поручио jе Вучић. Oсврнувши се на историjу српске економиjе, премиjер jе навео да се од 2008. године наша земља суочавала са озбиљним економским изазовима од коjих су неки, попут глобалне финансиjске кризе, били изазвани спољних факторима, док су неки изазвани унутрашњим факторима, као што су макроекономска нестабилност, транзициjа, поплаве. Све до 2008. године модел економског раста Србиjе био jе вођен увозом и потрошњом, финансиран приходима од приватизациjе и позаjмица, због чега jе, како премиjер обjашњава, Србиjа била суочена са великим макроекономским дисбалансом, укључуjући фискални дефицит и дефицит платног биланса, високу незапосленост и променљиву инфлациjу. "Kако би се преокренули трендови и земља извела на пут динамичног и одрживог раста, подстакнутог инвестициjама и увозом, било jе неопходно да се спроведу економске реформе коjе се састоjе од макроекономске стабилизациjе и отклањању препрека за пословање", каже он. Реформска агенда jе, по његовим речима, запечаћена аранжманом коjи смо договорили са MMФ пре годину дана, а три позитивне ревизиjе указуjу на успешну примену тог амбициозног програма. "Kао резултат тога, буџетски дефицит смањен jе са 6,7 одсто БДП 2014. на мање од три одсто БДП у 2015. години. Наш циљ jе да смањимо дефицит испод 2,5 одсто БДП до 2017. године", истакао jе Вучић. Иако се очекивало да ће програм фискалне консолидациjе изазвати рецесиjу у 2015., наша стопа раста у 2015. jе била позитивна, скоро jедан проценат, указуjе он. "Tо схватамо као последицу ефикасног плана и кредибилитета програма економских реформи", истакао jе Вучић. Пре покретања консолидациjе "започели смо сет реформи у циљу унапређења конкурентности тако што смо тржиште рада учинили флексибилниjим, сузбили сиву економиjу, реформисали бирократске процедуре за издавање грађевинских дозвола и закон о стечаjу, увели електронско подношење пореских приjава, убрзали развоj инфраструктуре и друго", обjаснио jе он. Вучић jе подсетио да jе Србиjа, као резултат ових реформи, 2015. године скочила са 91. на 59. место на листи по условима пословања (Doing Business), што jе чини jедином земљом у нашм делу света коjа jе остварила тако велику промену позициjе. Mакроекономска стабилизациjа и реформе за побољшање конкурентности су дале резултате: стране директне инвестициjе (ФДИ) у Србиjи забележиле су раст од скоро 30 одсто у 2015. години, оценио jе он. "Пораст страних директних инвестициjа у Србиjи jе већи него у било коjоj земљи централне и jугоисточне Eвропе, што указуjе да то ниjе само последица експанзивних монетарних политика глобалних играча, већ jе и резултат наших реформи", обjаснио jе премиjер. Oтуда се, како jе навео, због двоцифреног раста извоза и инвестициjа, предвиђена негативна стопа раста претворила у позитивну.

Прочитајте још:Шешељ открио Русима кога ЦИА контролише у Влади Србије (ВИДЕО)Николићу награда од руског патријарха, могућ сусрет са Путином

Извор: Танјуг