Протеклу годину, дефинитивно, обележила је пандемија коронавируса, али и бројна политичка превирања чији расплет очекујемо у овој години. Први пут од увођења вишестраначја у Србији, у парламенту не постоји опозиција и чини се да је Александар Вучић зацементирао своју власт. Вукадиновић анализира феномен Вучићеве власти и политичке прилике у Србији.
Како бисте у политичком смислу оценили протеклу годину?
- Иако су протеклу годину обележиле управо маске и борба против епидемије, у политичком смислу у Србији ово је била година дефинитивно палих маски. И када је реч о власти, али и када су у питању многи опозициони актери. Дешавања током корона кризе, фарсични избори, потписивање Вашингтонског споразума, продаја преосталих државних ресурса - све је то допринело овом падању маски. Сада се заиста може рећи да како ствари у Србији стоје не види само онај ко неће да види.
Који су кључни разлози који одржавају Александра Вучића на власти, упркос катастрофалним и погубним резултатима његове осмогодишње владавине?
- Одговор на ово питање могао би бити читава књига. Али, у најкраћем, кључна су два, односно три разлога. Вучић се на власти одржава захваљујући подршци спољног фактора - који га је, уосталом, на власт и довео - као и захваљујући политичкој контроли свих друштвених и финансијских токова, те медијској манипулацији и перманентном залуђивању широких бирачких маса.
Да ли Вучићева власт може да се упореди са било којом током модерне српске историје?
- Бојим се да не. Било је лоших и неспособних власти. Било је окупатора и квислинга. Али овако погубне комбинације није било. У том смислу је ово што тренутно имамо заиста "први пут у историји".
На чему почива Вучићева апсолутна власт? Како је Вучић једини успео да фанатизује своје бирачко тело до те мере да је спремно да све учини за њега?
- Медији. Медији. Медији. И свакодневно испирање мозга. За опстанак ове власти Пинк је важнији од жандармерије и читавог МУП-а. Као и Жељко Митровић од Небојше Стефановића и Александра Вулина.
Како је могуће да Вучић подједнако привлачи и тзв. грађанисте и националисте? Да ли је Вучићева идеолошка флексибилност та чаробна формула моћи?
- Не знам да ли је баш "чаробна формула", али свакако јесте један важан део објашњења овог - на први поглед - заиста необичног феномена да за Вучића гласају и јавно га подржавају и тзв. националисти и грађанисти. Додуше, рекао бих да је Ваш израз “идеолошка флексибилност” доста еуфемистички и благ за оно о чему је овде реч. Наиме, ради се о тоталном одсуству било каквог уверења, идеологије или система вредности - све је подређено тренутном хиру и личном интересу. Зато, између осталог, и борба против таквог система не може почивати на једноставним идеолошким формулама. Јер ће он, у сваком тренутку, према потреби, бити и већи “европејац” и већи “русофил” од било кога од нас. Зато треба раскринкавати и тај лажни патриотизам, русофилију и европејство, а не јалово се у томе са њим такмичити.
Зашто не постоји јачи грађански и социјални отпор Вучићевој аутократији?
- То је кључно питање, на које, рекао бих, опозициона јавност још нема прави одговор. А плашим се да се ни само питање не поставља на довољно јасан, отворен и самокритичан начин. Као прво, отпор није јачи јер је аутократија јака. Али, исто тако, нема га довољно и зато јер постоји доста раширена неверица у могућност промене - све док то неко “споља” не нареди. Плус је живо сећање на нека претходна разочарања. Плус се не види довољно јасна и атрактивна алтернатива, а има и доста страха од режимске одмазде. Плус, што се често превиђа, овај режим тенденциозно корумпира неке слојеве - пре свега оне из безбедносног апарата, као и онај најстарији и необразованији део бирачког тела. Неког корумпира становима, неког једнократном помоћу, а неког захвалама и похвалама. Све наведено не треба да буде разлог да се од борбе одустане, али у великој мери објашњава зашто је та борба тако тешка, а отпор још увек недовољан.
Да ли је дилема ЕУ - Русија за Вас реална и оправдана са становишта српских интереса? С једне стране видимо да ЕУ није тако чаробна заједница народа која дели заједничке вредности и да је базирана на корпоративним интересима, а са друге Путина чији модел власти је усвојио и Вучић. Како је могуће бити за Путина, а критиковати Вучића?
- Могао бих Вам одговорити контрапитањем - како је могуће бити за ЕУ и подржавати Вучића? Како је могуће бити против лажи, цензуре и лицемерја у Србији, а подржавати их на глобалном плану, када то упражњавају велике западне силе нпр. према Русији? Друго, ја немам идолопоклонички однос према Путину, као ни према ЕУ. Од њега - као и Орбана и сличних лидера - нећу се учити демократији, али се и те како може научити доста о борби за очување националне и државне суверености. А Вучић, иако воли да се на њих позива и да их назива пријатељима, управо те суверенистичке лекције од њих није научио. Зато је, заправо, називати га "српским Орбаном" или “српским Ергоганом” представља незаслужени компллимент.
Како би требало да изгледа идеална опозиција и шта треба да понуди грађанима као алтернативу?
- Не постоји "идеална" опозиција. Трагање за "идеалним" опцијама је сигуран пут у пропаст и на личном и на политичком плану. Довољно је само да буде другачија и боља од ове апсолутно лоше власти. Али, у сваком случају, та алтернатива мора у себи садржати јасан демократски и национални елемент. У противном неће имати шансе.
Да ли сматрате да ће диктатура јачати како Вучић буде осећао да губи власт? Верујете ли у мирну транзицију власти?
- Искрено, мирна транзиција и ненасилна смена ове власти била би право чудо. Не кажем да је потпуно немогуће, али није ни много вероватно. Треба деловати тако да миран расплет буде могућ, али бити спреман и за најгори сценарио.
Шта видите да нас очекује у 2021. години?
- Мислим да нас заиста очекује "година расплета". И то у сваком смислу. При томе, да не буде забуне, тај расплет уопште не мора бити срећан и повољан. Али, ако се не буде покушало, сигурно се неће ни успети - закључује Вукадиновић.
Турски агресори не одустају! Стижу нова појачања! Више о томе ОВДЕ.
Извор: direktno.rs
