Правда

Петреус је важна личност у ККР-у, мултинационалном инвестиционом фонду који држи регионалну телевизију Н1. Многи кажу да је данас Н1 водећи опозициони медиј у Србији. Вук Јеремић руководи ЦИРСД-ом, институтом који организује дебату у Њујорку и за који се верује да је само место његовог привременог ангажмана, док не објави кандидатуру за наследника генералног секретара УН Бан Ки Муна. Упућени за обојицу тврде да имају незадовољене политичке амбиције: Петреус је својевремено мислио да ће бити кандидат за председника САД, док у Србији очекују да се Јеремић, ако не постане генерални секретар УН, са великим амбицијама и прохтевима врати на српску политичку сцену. Контроверзни амерички генерал кога је Барак Обама сменио са положаја директора ЦИА пошто је ухваћен да је одавао службене тајне својој биографкињи Поли Бродвел, са којом је одржавао ванбрачну везу, недавно се нагодио са америчком администрацијом и признао кривицу како би избегао затворску казну. Петреус је на челу Глобалног института ККР-а, који између осталог држи и многе медије по свету. Јеремић пак још не губи наду да ће добити Вучићеву подршку за кандидатуру за место генералног секретара УН. Да не одустаје од трке за наследника Бан Ки Муна, иако засад нема званичну подршку своје државе, говори и чињеница да је Јеремић ових дана, на позив француског Факултета политичких наука и париског дневника „Монд”, учествовао на међународној конференцији „Приоритети будућег генералног секретара Уједињених нација”, која је одржана у Паризу. На скупу је била и Ирина Бокова, која је, по уверењу многих, један од најозбиљнијих кандидата за генералног секретара УН. Саговорник „Политике”, добро упућен у ову трку за УН, каже, међутим, да је још рано за било какве прогнозе о нечијим шансама јер Бокова, актуелна директорка Унеска, тек треба да добије подршку нове бугарске владе. Њу је, наиме, предложила претходна бугарска влада. Бивши председник ове државе, Георги Прванов, чија странка подржава владајућу коалицију, позвао је владу да подржи Бокову јер, како је рекао, Бугарска има јединствену шансу да њен кандидат успе. Проблем је, како објашњава наш саговорник, то што Бокова, која важи за „руског кандидата”, није једини могући кандидат ове земље. У игри је и Кристалина Георгијева, комесар Европске уније за међународну сарадњу, која, наводно, ужива подршку Вашингтона. Њих две, тврди наш саговорник, иза кулиса воде оштру битку за ову кандидатуру. Због свега тога се може десити да на крају ниједна не буде званични кандидат Бугарске. Из бивших југословенских република кандидати су Весна Пусић, хрватска министарка спољних послова, која ће на својој дужности бити још свега неколико дана, затим Данило Турк, бивши словеначки председник, Игор Лукшић, министар спољних послова Црне Горе, и Срђан Керим, бивши министар спољних послова Македоније и бивши председавајући ГС УН. У УН су, како стоји на њиховом сајту, стигле кандидатуре Керима, Пусићеве и Лукшића. Наш саговорник тврди да је реч о слабим кандидатима који немају никакве изгледе да се озбиљније укључе у ову трку. Турк је изгубио председничке изборе, Пусићеву је кандидовала Милановићева влада, и то у само предвечерје свог пада, а хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, која долази из ХДЗ и нова хрватска влада предвођена ХДЗ врло лако би могли и повући њену кандидатуру. Лукшић је, каже наш саговорник, свестан да нема никаквих изгледа, али његова амбиција је да се повуче са црногорске политичке сцене и „удоми” у некој међународној организацији. Истовремено, Керим је лик из прошлости утолико што је одавно заборављен у међународним круговима. Из Словачке такође долазе два потенцијална кандидата, Мирослав Лајчак, актуелни министар спољних послова, и Јан Кубиш, бивши шеф словачке дипломатије и представник генералног секретара УН за Авганистан. Ко ће од њих двојице бити кандидат, знаће се тек после 5. марта, када треба да се одрже избори у Словачкој. Наводно, далеко веће шансе има Лајчак. Према незваничним информацијама, он је човек чију би кандидатуру наводно подржао и Београд. И на крају, ту је и Вук Јеремић, који нема подршку своје земље, али о коме се и у међународним круговима још спекулише као о могућем кандидату. Имајући у виду све предности и мане могућих такмаца у овој трци, саговорник „Политике” сматра да би се једина права битка водила између Лајчака и Јеремића. У табору Вука Јеремића позивају се на истраживање „Нове српске политичке мисли”, према коме је на питање да ли Србија треба да има свог кандидата – 68,7 одсто испитаника одговорило потврдно, а њих 56 одсто се изјаснило да би то требало да буде Јеремић. У Јеремићевом окружењу кажу да спекулације да би западне државе, сталне чланице Савета безбедности – Француска и Велика Британија – уложиле вето на његов избор нису тачне, као ни то да би рампу на његов евентуални избор спустиле САД. У УН очекују да државе своје кандидате предложе у наредних неколико месеци. Они ће, како најављују из ове организације, потом бити позвани на неформалан разговор како би се представили, а већ крајем јула ове године Савет безбедности ће почети и да врши селекцију међу предложеним кандидатима. Из УН су поручили и да би кандидати требало да имају доказане менаџерске способности и велико искуство у међународним односима и дипломатској комуникацији. Земље чланице УН се подстичу да кандидују што више жена, при чему се напомиње да подједнаке шансе за избор имају и мушкарци и жене. Генералног секретара УН формално бира Генерална скупштина на предлог Савета безбедности, уз могућност да нека од пет сталних чланица СБ уложи вето. Имајући у виду да у СБ има и десет несталних чланица, да би неки кандидат прошао, потребно је да га подржи девет земаља и да ниједна не уложи вето.

Прочитајте још:Вучић позвао организаторе Давоса да праве догађај у БеоградуНиколић: Пресуда Ивановићу к’о „сеча кнезова“ – крив је што је Србин!

Извор: Политика (Јелена Церовина)