Правда

Данска је јуче завршила расправу о закону по коме су азиланти у овој земљи дужни да предају готовину већу од 1.340 евра, накит и предмете од вредности која прелази ову суму, уколико то није бурма или венчани прстен, док су у исто време немачки медији обелоданили да се у Баварској већ неко време тражиоцима азила узима свака сума већа од 750 евра. Још празнијих џепова остају избеглице у Баден-Виртембергу, који код себе могу да задрже само 350 евра у готовини или предметима од злата, што је два пута мање него у Баварској и четири пута мање него у Данској. Немци објашњавају да је ова мера у складу са већ постојећим савезним законима: особе не могу да рачунају на социјалну помоћ државе уколико имају своја средства. За разлику од Копенхагена, који је после вишенедељне дискусије у парламенту дозволио да у поседу избеглица остане накит који за њих има "сентименталну вредност", Немци у ове две покрајине узимају све. Азиланти имају исти третман као немачки држављани који се пријављују на биро за незапослене или траже неку другу помоћ од државе. По писању "Билда", просечна сума коју азиланти предају полицији четвороцифрена је – што значи да је већа од хиљаду евра. Није се много прашине дигло ни када је објављено да Швајцарска примењује исте мере, уз одређене подстицаје азилантима који се предомисле и оду да потраже папире у некој другој земљи. Уколико до тога дође у року од седам месеци, швајцарске власти вратиће им у пару све што им је на уласку у земљу одузето. Ма колико ове мере биле непријатне свима, јасно је да оне неће обуздати прилив избеглица. Упркос многим договорима склопљеним у протеклој години, ниједан од њих није заживео у пракси. Избеглице су једна од главних тема и у Давосу, а председник Европског савета Доналд Туск, Европске комисије Жан-Клод Јункер и холандски премијер Марк Руте упутили су заједно ове недеље, свако на свој начин, ново упозорење: уколико се за шест до осам недеља не постигне договор и не усагласи заједничка стратегија око миграната, дефинитивно ће пасти "Шенген", а кад нема слободног кретања људи, нема ни отвореног тржишта, па нема разлога ни да постоји заједничка валута. После одлуке Аустрије да уведе такозвану горњу границу за пријем тражилаца азила, Немачка је доведена пред свршен чин, јер, како истичу немачки медији, ова кованица о црвеној линији или горњој граници већ месецима одзвања као идеја конзервативних политичара. Сада када је Беч увео квоту, притисак на канцеларку Ангелу Меркел постао је још већи. Аустрија је саопштила да ће ове године примити највише 37.500 тражилаца азила и да ће се тај број у наредним годинама даље смањивати, а баварски конзервативци траже да Немачка одреди црту и да се она заустави на 200.000 избеглица годишње. Са друге стране, мере које су нарочито забринуле правне стручњаке у Данској не односе се на одузимање готовине и златног накита већ предлог да се период чекања за пријаву доласка породице продужи са једне на три године. На примедбе да би таква пракса била у супротности са повељама Уједињених нација о универзалним правима избеглица, највиши функционери у Данској одговарају да је дошло време да се измене важећи документи УН. У међувремену слике на избегличкој рути – од југа до крајњег севера – драматичне су. Само јуче се код турске луке Измир у Егејском мору преврнуо брод са мигрантима, утопило се 12 особа, а спасено је 26 људи. На северу Норвешке, у Киркенесу, где је температура на тридесетом подеоку испод нуле, сиријска хришћанска породица са троје деце, од којих најмлађе има само годину дана, негодује што полиција хоће да их пребаци натраг у Русију, одакле су дошли још у октобру. "Шаљу нас натраг у смрт", каже мајка Далија, али одлуке Осла су чврсте. То је потврдио и амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад. У ширем интервјуу, Бјорнстад је објаснио да ће сви мигранти који су у Норвешку ушли преко Русије такозваном арктичком рутом бити враћени у ту земљу "јер им тамо нису били угрожени животи и у Русији су већ добили визе и боравишне папире". Једноставно, новца има само за оне којима је помоћ најпотребнија.