Правда

Овен је навео да су они деловали у интересу других и да су тровање вероватно одобрили председник Владимир Путин и Николај Патрушев, шеф службе безбедности Русије. Дан по обзнањивању резултата трагања за починиоцима, светска штампа преплављена је текстовима осуде и одбране Британије и Русије, чије односе ово убиство раздире већ десет година. Мишљења су различита, али би заједнички закључак био да ће досадашњи односи Британије и Русије, млаки попут енглеског чаја, сада бити хладнији и од сибирске зиме. Дипломатско захлађење у односима Лондона и Москве због директног навођења имена шефа Кремља у истрази која је до сада досезала највише до закључка о одговорности руске државе, али не и председника, могло би, страхују готово сви медији, да угрози међународну сарадњу у борби против Исламске државе. Судећи по ономе што је премијер Дејвид Камерон рекао, могло би се закључити да је засад у прогнозама ипак највише у праву аналитичар за међународне односе Џон Лоф. Он сматра да случај бившег руског агента, потом ангажованог у британској служби МИ-6, а врло могуће и шпанској, неће унети знатну разлику у односима две земље – јер је ионако на ниском ступњу. Лоф сматра да Русији није толико важан однос са Лондоном, колико са Вашингтоном, који неће у садашњим околностима прекинути дијалог са Путином због смрти од пре десет година. Камерон је, говорећи на Светском економском форуму у Давосу, закључио да је случај отрованог агента шокантан, али и да је неопходно наставити сарадњу са Русијом, која има значајну улогу у решавању кризе у Сирији. Премијер је, британски суздржан, посебно интонирао да ће у овим односима убудуће имати "бистар поглед и хладно срце". Ова реакција зарад дипломатске нужности није смирила Литвињенкову  супругу Марину. Кулминацијом дуготрајног процеса је задовољна, али Овенови закључци нису последња тачка и у њеној истрази. Удовица се писмено обратила Камерону, тражећи јачу реакцију. Осим што је поновила оно што је Тереза Меј, министарка унутрашњих послова, навела да ће бити међу првим потезима Британије – пошто је објаснила да није тренутак да се у међународним односима отварају нови фронтови – а то је да ће влада захтевати изручење Луговоја и Ковтуна, удовица је затражила да се забрани путовање и уведу санкције особама које су учествовале у убиству њеног мужа. На њеном списку налази се 12 особа, међу којима људи који су помогли наведеним извршиоцима, као и Путин и Патрушев и други руски државници. Марина ће тражити од Интерпола да изда налоге за хапшење Луговоја и Ковтуна, а тужиће руску владу пред британским судом. Неки аналитичари верују да ће свеукупни ефекат продубити постојећу изолацију Русије, не мислећи при том на наметнуте јој санкције већ на одсуство разумевања европских токова, које, кажу, Москва сама потенцира. Они ову врсту самонаметнуте изолованости у  односу на Европу не сматрају тековином модерне политике. Она, кажу, датира из 1917. године или чак и даље, сежући до времена Толстоја, Тургењева и руских царева. Али случај тровања чајем се у светлу политичке позадине није рефлектовао само на билатералне односе. Вешто је "полио" и лабуристе, прецизније њиховог лидера Џеремија Корбина. Прилику да га "поткачи" није пропустила министарка унутрашњих послова када је на предлог његовог страначког партнера да треба протерати све ФСБ агенте из Британије и одузети право Русији да 2018. године буде домаћин светског фудбалског првенства, запитала: "Да ли став делите са својим лидером?" Муњевитом брзином осванули су новинарски текстови који су се обрушили на Корбина, гурајући га у шкрипац спољне политике. Подсетили су да, ако не брани, лабуриста ћути када посланици критикују Кремљ, те да је способан да заштити Путина више него он сам. Поиграли су се познатим Корбиновим ставом према разоружању, називајући га интелектуалним апсурдом и потом закључивши: "Уколико сматрате да је Путин добар момак и да Ким Џонг Уна провоцира Бела кућа, нема потребе да се залажете за нуклеарно разоружање. Заштићени сте од људи које треба одвратити од тих намера."