Правда

Напустио нас је велики родољуб и неуморни јавни радник др Предраг Николић (1966-2016). Човек који је у политици остајао и опстајао чистог срца и чистих руку. Његови идеали нису били на продају, свака политичка трговина код њега је изазивала гађење. Остајао је доследан и бескомпромисан иако су му разне понуде стизале током година са разних страна. Други су такве и сличне понуде прихватали, Предраг Николић није. Говорио је како се по томе прави разлика између стварне и лажне елите. Био је један од оснивача Српске демократске странке, њен први члан у Тузли, са непуних 25 година. Распад институционалног система у БиХ, непосредно после првих слободних избора, дочекао је на челу кризног штаба области у којој су Срби представљали убедљиву мањину. Није бежао од одговорности нити се уплашио претњи. После прогона из родног града остао је на Мајевици, на првој линији фронта, практично све до потписивања Дејтонског споразума. После рата се поново политички ангажовао, окупљао око себе и повезивао људе до чијег је мишљења држао, организовао јавне трибине и научне скупове, приређивао тематске зборнике и оглашавао се када је мислио да је требало. Од почетка је учествовао у стварању Републике Српске и тражио је начин да одговори на све претње које су се над њом надвијале. Упознао сам га када ми је предложио да организујемо трибине по источној Босни. Водио је битку за очување Српске. То је била његова мисија до последњег тренутка. Чак и када је тешка болест узнапредовала, није посустајао: требало је стићи до Угљевика! За њега је увек постојао начин да се обиђе свако место, да се свима пренесе порука, да се људи охрабре, да се води борба против дефетизма. Ако не може другачије, онда по домовима културе и књижевним клубовима. Поред тога што је био вредан политички радник, Предраг Николић је, као специјалиста клиничке фармакологије, био и врстан стручњак, један од оснивача удружења Лекализација Србије. Последњих година се посветио истраживању терапијског деловања уља канабиса код онколошких пацијената. Као искрени хришћанин, отворио је своја врата за све и покушавао је да помогне свима. Било је дана када га је контактирало и преко сто пацијената, тражећи савет како да почну или наставе терапију или желећи само реч охрабрења. Предраг Николић је имао времена свакога да саслуша и свакоме да помогне.

Прочитајте још:Мокри ветар са Темзе или шта је рекао Мики РакићЗашто „Слобода за Оливера Ивановића“?

Извор: Нови Стандард