Правда

Онда се много говорило о томе да се нико никад неће освестити – јер, што је гора ситуација у Украјини – то је већа мржња постмајданске браће према Русији. Стварност се, по свему судећи, испоставила уједно и сложенијом, и простијом. Једноставо не треба сводити Украјину на заједнички именитељ. Четрдесет милиона људи – како их је могуће генерализовати? Постоји огроман део украјинског друштва који се никада неће освестити, већ ће, напротив, бити све огорченији и огорченији. Постоји огроман део друштва који се односи према Русији са симпатијама; шта више, у Украјини још увек живе милиони људи који себе сматрају Русима. Постоји и трећи, и, вероватно, најобимнији део друштва, који нагиње час према првим, час према другима, али у ствари - једноставно живи и неминовно бира живот. У тренуцима ескалација и, могу да кажем, беса, чују се само гласови првих. Појединци су могли иступити против њих, Олеса Бузину је то коштало живота –да је само њега: убијено је на десетине, рањено на хиљаде сличних. Међутим, веровање да се цела Украјина једном за свагда може застрашити поворкама са бакљама и очигледном хистеријом је, наравно, наивно. У Харкову су протестни проруски митинзи у пролеће 2014. године окупљали стотине хиљада људи. У сваком већем украјинском граду било је сличних људи – у некима мање него у Харкову, али једноставним сабирањем јасно је да је било реч о милионима људи. Тренутак, који се зове истина, догодио се недавно у директној емисији Матвеја Ганапољског - либералног новинара који верно служи Киеву, Мајдану и "АТО"-у. Аутори емисије су успели да спроведу анкету на тему "Да ли би Украјинци прихватили да партије и политичари из Донбаса буду представљени на свеукрајинским изборима". Студију се јавило четрдесет хиљада људи - овај узорак по броју испитаника превазилази свако социолошко истраживање. До последњих минута емисије однос је био следећи: 52% за присуство политичара и лидера Донбаса на украјинској политичкој сцени, 48% против. Буквално у последњем тренутку однос се изједначио – било је 50 према 50. Ганапољски се свим силама трудио да покаже смиреност и претварао се да анкета ништа не доказује. Међутим, прошлогодишње уверавање руских империјалиста (који су пали у патриотску немилост) да је "Украјина подељена на пола" – уверавање, које је чак и овде, у Русији, одавно ослабило – изненада је добило блиставу потврду. Обесхрабрујуће једноставно! Нестабилна социјална ситуација у Украјини, војни апсурд "блокаде Крима", туче у парламенту, сукоби Сакашвилија и Авакова, очигледна несамосталност украјинске власти, мучан осећај због неспособности да се војно реши ситуација у Донбасу – све је то, није ни чудо, натерало део украјинског друштва да подигне главу. Разумни људи у Украјини све јасније схватају да без трговине са Русијом и контакта са Русијом – нема никакве Украјине. Пријатељски, срдачни, љубавни односи Запада према Украјини - су највећи украјински блеф новог века. Шеф француске обавештајне службе је изајвио да су САД лагале о присуству руских трупа у Украјини. То је превара – очигледна и отворена превара. НАТО неће доћи. А Обама ће отићи. Спољни јавни и државни гарантовани дуг Украјине је 30. септембра 2015. године износио 46,5 милијарди долара. 2016. године, а по проценама владе - ове цифре ће само расти. Укупан обим јавног дуга износиће око 62 милијарде долара или 66,4% БДП-а, и ако урачунамо и дуг за који гарантује држава од 18,6 милијарди, добићемо 86% БДП-а. Гарант украјинске независности може бити, ма како чудно звучало, само Русија. Атмосфера у Украјини се мења скоро невидљиво, рекло би се неприметно - али се ипак мења. Извините што за пример узимам себе, али мислим да и мој случај доста тога показује: у протеклој години, моје књиге су престале да се испоручују у Украјину - за сваки случај; иако ни у какав санкциони списак ја нисам заведен. Да, наведен сам у, најмање два интернет-списка "непријатеља Украјине", које су сачинили активисти и остали душебрижници; да, филм "Осмица" по мојој причи био је други филм који је забрањен у Украјини – још у време Мајдана - али званично моје књиге нису забрањене. Зашто их, с друге стране, забрањивати, ако књижаре нису преузеле иницијативу и нису их ни тражиле. Последњих месеци сам из неколико украјинских градова са чуђењем добио извештај да су моје књиге (и не само моје, већ и других симпатизера "Руског пролећа") поново почеле да се увозе и то у великим количинама – јер за њима постоји потражња. Овде је приметно неко слабљење надзора и одређена храброст књижара: "Ево како ми радимо". Не говорим ово због себе, разумете - ово је само илустрација; сличних примера је много. По многим мерењима, Украјина је почела све чешће да гледа руску телевизију и да више посећује руске интернет-медије, и то државне, а не опозиционо-либералне. Значајно је да сада то није инвазија ботова, као што је био случај за време "Руског пролећа" – већ десетине и стотине хиљада посета веома мирних и веома пажљивих читаоца. Када сам пре пола године написао у блогу да председник Украјине може постати Александар Захарченко, чак и моји најближи сарадници су реаговали на то прилично скептично: кажу, можда. Данас је, такође, та ситуација, још како далеко. Али, таква опција више не изгледа тако фантастично. Постоје, међутим, и друге опције. Сви расправљају о Рамзану Кадирову – руском патриоти и, како он сам себе описује, "пешадинцу Владимира Путина". Некада је Рамзан, и то није тајна, био пешадинац који је ратовао против Путина. Када сам радио у Донбасу, где сам претходних месеци био више него код куће, нашао сам занимљиву статистику: бораца, који са украјинске стране прелазе на страну Донбаса – и даље има неколико пута више, него бораца који беже од устаника у украјинску армију. Десетинама се мере пребези из укрaјинске војске. Парадокс зар не: Донбас, ако погледате карту, је мааали део огромне Украјине. Али нешто тера људе који су устали на оружје да верују у ову страну, у ову истину и у ову снагу. Не треба се опраштати са целом Украјином: то је оно шта желим да потенцирам. Не треба настављати фрустрацију и, нарочито, огорченост. Украјина је веома разноврсна. Не треба да нас чуди ако једном прочитамо у новинама Известија колумну бившег, како га они зову, киборга, о томе да нико никада неће раздвојити руски и украјински народ. И да тај киборг још свима, који угрожавају ово вечно пријатељство, предложи да се окупају у Дњепру. "Као пешадинац Александра Захарченка, могу вам обезбедити водено очишћење", - поручиће им киборг. Једино не знам, шта ће у том случају радити Галопољски; али то су већ детаљи. Можда ће управо он правити репортажу са купања у Дњепру.

Прочитајте још:Мокри ветар са Темзе или шта је рекао Мики РакићНужна је копнена операција у СиријиЕво шта Запад никада неће опростити Русији и зашто је никад неће победити!

Извор: fakti.org