Наиме, за Италију након Другог светског рата не може се рећи да је икада била политички врло стабилна земља, чак и када је остављала такав дојам. Крајности с политичког компаса можда се јесу повукле, бар из домене терористичких напада, ипак свима у Италији јасно је да су оне и даље живе, хибернирају, а нова политичка заоштрења могу их разбудити...
Управо ових дана имамо нова превирања у Италији, могућност да би на неким од следећих избора могло је да дође до доминације тврде деснице под вођством Северне Лиге, а такав сценаријо у Италији не би прошао без паралелног већег ангажмана њене противтеже, заправо то се већ и догађа.
И иако поновно свједочимо све чешћим уличним демонстрацијама у Италији, заоштравању реторике, ситуација је некоћ била далеко гора. Да, тијеком 20 Оловних година убијено је нешто више од 400 особа, што можда не звучи тако пуно, но имајмо на уму да су ово увелике жртве терористичких напада, у наводном мирнодопском времену, а психолошка траума над цијелом једном нацијом је велика.
Напетости у Италији нагло су порасле за вријеме тзв. "Вруће јесени" 1969. када су масовни штрајкови погодили земљу, нарочито у творницама и индустријским центрима сјеверне Италије.
Догађај који је снажно ескалирао овај период догодио се 12. децембра 1969. у Милану. Бомба је постављена у седиште Националне пољопривредне банке (Банца Назионале делл'Агрицолтура) на тргу Фонтана. 17 особа је убијено, 88 их је рањено. Истог дана још три бомбе експлодирале су у Риму и Милану.
Данас се зна да је бомбашки напад извела десничарска организација под називом Нови Поредак (Ordine Nuovo), а циљ им је био да јавност помисли да иза напада стоје љевичарски радикали. Каснијих година појавит ће се наводи о томе како је овај напад имао везе и с тајном НАТО-америчком операцијом "Гладио". Наиме, Гладио је била операција која је имала за циљ спријечити долазак комунистичких снага на власт у Западној Европи, а најактивнија била је управо у Италији (логично, пошто су и љевичарске снаге овдје биле најактивније). Операција се проводила у тајности кроз тактику "останка након" (остављање оперативаца на терену и након службеног повлачења снага из неке земље или територија).
Дуго времена се спекулисало како је иза напада у Милану стајала америчка ЦИА. Пуно година касније један од оснивача операције Гладио, италијански демохришћански политичар Паоло Емилио Тавиани, рекао је 2000. у разговору за италијански лист “IL Secolo XIX” како не верује да је ЦИА извела напад у Милану, али такође истиче: "Верујем да су агенти ЦИА-е били међу онима који су набавили материјал те су радили на томе да замуте воду истраге".
Вратимо се на саму отмицу 1978. Власти су поручиле како "одбијају да преговарају с терористима". Цела Италија била је на ногама. Синдикати су прогласили генерални штрајк. Снаге сигурности извеле су на стотине рација по Риму, Милану, Торину... Но, Моро није пронађен. Отмичари су ипак дозволили да пише писма породици и политичким колегама, а објавили су и његову фотографију у заробљеништву као потврду да је жив. Његова породица, пријатељи и многи други тражили су од власти да преговарају с Црвеним Бригадама, ови су одбили - иако је и тадашњи папа Павао 6. тражио да се ступи у преговоре, чак је понудио себе као заточеника за ослобађање Алда Мора.
Увидевши да неће добити што су тражили, Црвене Бригаде одлучиле су погубити Мора, 9. маја 1968. Одвели су га у аутомобил рекавши му да га пребацују на другу локацију и да се прекрије ћебетом преко главе. Након што је то учинио испалили су десет хитаца у њега. Његово мртво тело остављено је у римској улици Виа Михелангело Цаетани, уз реку Тибер, у црвеној "четворци" (Renault 4).
Што је ипак било с "Оловним годинама", како је све завршило? Очекивано, након што је убијен Алдо Моро левичарске фракције нагло су изгубиле потпору јавности.
По сличном кључу изгубиће је и десничарске, а пресудни догађај биће масакр у Болоњи 2. коловоза 1980. године. Наиме, у терористичком бомбашком нападу на централном зелезничком аобраћају убијено је најмање 85 особа, а више од 200 их је рањено. За напад је оптужена десничарска нео-фашистичка организација под називом "Nuclei Armati Rivoluzionari" (Наоружане револуционарне језгре) - иако је група одбацила одговорност.
Американци тврде да су им Кинези украли напредну свемирску технологију, више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
