Правда

Међу њима су, изузев Државотворног покрета Србије, састављеног од блиских Коштуничиних сабораца, који због мањка новца неће бити у трци за парламент, и Српска народна партија, Трећа Србија и савез Родољуби, основан пре месец дана. Потенцијал странака деснице које су против евроатлантских интеграција, према сондажама јавног мњења, има око 15 процената. То је знатно више у односу на резултате ванредних парламентарних избора 2014, кад су партије ове оријентације – ДСС, Двери, СРС и Трећа Србија – укупно освојиле око десет посто гласова, при излазности од 53 одсто. Свака од њих тад је учествовала самостално и ниједна није прешла цензус. Драган Тодоровић, лидер Источне алтернативе, и Родољуба, каже да има још појединаца и група грађана заинтересованих да им се прикључе, поготово на локалу, а до краја месеца ће се знати хоће ли им се и за републичке изборе придружити неко од идеолошких сродника. "Неких разговора је већ било, а ми смо отворени за све родољубе – појединце, групе грађана, удружења и покрете који деле наш систем вредности и циљеве. Међу њима су, између осталих, савез с Русијом и приближавање Евроазијској унији", наводи Тодоровић. За одлуку о евентуалним коалицијама, Српска народна партија, за коју се незванично шушка да би могла да ускочи на Вучићеву листу, сачекаће расписивање избора. За Трећу Србију пре коначне одлуке  о савезима важно је да се дефинишу кључне теме у кампањи на десници како би се, кажу, избегла непринципијелна удруживања. Лидер СНП-а Ненад Поповић сматра да је партија коју предводи „својим приступом најважнијим државним питањима обезбедила велики коалициони потенцијал”. "Атрактивни смо као партнер другим партијама. До тада, наставићемо да водимо нашу државотворну политику засновану, пре свега, на развоју економије и бризи за националну безбедност", истиче Поповић. Тек ако економија или нека друга област буду кључне теме у кампањи, Трећа Србија ће размишљати о партнерствима, каже њен председник Мирослав Паровић. Упитан да ли би ова странка могла да у Војводини подржи напредњаке, с којима је на власти у Новом Саду, дипломатски каже да ће до избора бити времена да се одлучује о евентуалним коалицијама. "Неки праве цензус коалиције, али то мени никад није био циљ. Ако ћемо делити народ на оне који вичу ’Уа Вучић’ и ’Ура Вучић’, ја у томе нећу учествовати", наводи Паровић, додајући да ће Трећа Србија ако неког подржи у покрајини подржати и на републичким изборима и обратно. Непринципијелне коалиције, према мишљењу Срђана Богосављевића, директора "Стратеџик маркетинга", јесу лоша појава на српској политичкој сцени. Од 40 партија које су прошле кроз српски парламент, подсећа он, половина је прешла цензус захваљујући таквим удруживањима. Тај тренд ће се вероватно наставити, будући да изборни закон није промењен, али и зато што су на десници скучене могућности за удруживање, па ће се све вероватно сводити на укрупњавање зарад уласка у парламент, а не на основу идеолошких сличности, сматра он. "Нико од тих странака, изузев СРС-а и коалиције ДСС–Двери, није самостално озбиљан кандидат за прелазак цензуса, па ће вероватно имати разне коалиционе комбинације и верујем да ће већина ићи на то да пронађе неког партнера. Али, ту више није лако ни направити предизборни савез мимо оних који већ постоје", напомиње он. Изазова у кампањи биће и за СРС и ДСС–Двери како би очували рејтинг који им сада дају истраживања. "Што се тиче СРС-а, за њих ће кад се захукта кампања пресудан фактор бити то колико ће се Војислав Шешељ појављивати у јавности. Кад нема њега довољно, нема ни радикала много. С друге стране, ДСС и Двери нису много јасно профилисани. Та коалиција има заједничке непријатеље, али и међусобне разлике. ДСС је ипак грађанска националистичка странка, а Двери су више покрет с мање јасним ставовима о економији. Такође, ДСС је јасније проруски него што Двери показују да јесу иако и оне припадају тој оријентацији", закључује Богосављевић. Управо том савезу могао би ускоро да приступи и Српски отаџбински фронт предвођен драматургом Синишом Ковачевићем, који је после повлачења Војислава Коштунице 2014. напустио ДСС. Ковачевић, који је већ наредне године подржао сарадњу своје бивше странке с Дверима, каже да преговара с том коалицијом. "Договори су још у раној фази и сад смо у ситуацији у којој тражимо вишак сличности. Али, политички тренутак је такав да сви који припадају просвећеној десници треба да наступе уједињени на изборима", наводи Ковачевић.