Правда

Сорос је већ неколико пута у прошлости предвиђао економске невоље Кине, овог пута или берзански спекуланти нису урадили домаћи задатак, или... намерно покушавају да створе панику, како би згрнули профит... оценила је јуче званична државна новинска агенција Синхуа. Кинески „Народни дневник” је текст поводом Соросове дијагнозе кинеских привредних превирања спаковао под насловом „Објава рата јуану? Ха, ха”. Енглеска верзија кинеског дневника „Глобал тајмс” оптужила је истим поводом „западњаке” што не „прихватају одговорност за хаос” у светској економији. Соросово „абнормално” понашање у Давосу – када је мимо уобичајене тајновитости својих пословних потеза јавно објавио своје акције и планове –само је пробни балон за берзе, упозорио је још „Глобал тајмс”. Салва оштрих кинеских (медијских) критика Џорџа Сороса није случајна. Инвеститор изузетног утицаја и поља дејства, близак неким од најмоћнијих финансијских кругова света, међу којима и породици Ротшилд, Џорџ Сорос је у два наврата крајем 20. века заљуљао текући глобални финансијски поредак. У само једном дану 1992. године, кладећи се против Банке Енглеске, успео је да обори вредност фунте за петину (и баснословно заради). Пет година касније Сорос и група препредених западних финансијских спекуланата заљуљали су тајландску валуту „бахт”, што је по многима било окидач велике азијске финансијске кризе 1997–1998. године. Ондашњи малезијски председник Махатир Мухамед назвао је тада Сороса „мороном” због безобзирног поигравања са валутама, државама и народима. Овог пута Соросова објава кладионице против јуана имала је тренутно (ипак привремено) дејство на кинеска финансијска тржишта. Логика обарања вредности кинеских акција почетком ове седмице заснована је на стрепњи да тамошња привреда стварно осетно успорава, инвеститори масовно повлаче новац (лане преко билион долара), док економија „азијског тигра” исувише споро мења развојни модел од извозно оријентисане ка јачању домаће потрошње. Колико у уторак, берзe у Шангају и Шензену забележиле су рекордни пад вредности акција од око шест одсто, док је јуче била међу ретким глобалним финансијским тржиштима која су исказала позитиван раст. Кинеска берзанска клацкалица није огледало кинеске привредне ситуације, истичу углас тамошњи званични медији. Којим ће темпом јуан мењати вредност током периода економске транзиције? Да ли ће Народна банка Кине више или мање интервенисати у одржавању стабилног курса валуте друге најјаче економије света? На ова питања одговор је неизвестан. Оно што се зна јесте то да кинеска валута од октобра ове године треба званично да почне да функционише као равноправни члан глобалне корпе валута Међународног монетарног фонда. Коме је у интересу да игра против јуана и кинеске привреде (чији утицај данас признаје и америчка централна банка – познатија као Управа федералних резерви)? Што се Сороса тиче, овај инвеститор у последњих неколико година давао је многобројне изјаве о Кини. „Будући курс историје великим делом ће зависити од тога како ће Кина извести транзицију од извозно оријентисаног привредног раста ка већој зависности од домаће тражње, и како ће САД реаговати на то. Стратешко партнерство САД и Кине могло би да спречи еволуцију два блока моћи која би их могла одвести у војни конфликт”, колико лане написао је Сорос. Коју финансијску игру са Кином сада игра легендарни инвеститор?

Прочитајте још:ЏИН ИЗ ТАЈГЕ: Путин враћа у погон супер-тајни совјетски свемирски центар (ФОТО/МАПА)Руски ловац Су-27 отерао амерички шпијунски авион од своје црноморске ваздушне границе

Извор: Политика