Правда

Европска унија на великој прекретници Европа 2016. године биће по много чему на прекретници. Очекује се даље заоштравање односа између евроскептика и оних који желе стварање сједињених држава Европе. Поларизоваће се ставови оних који, суочени с највећом избегличком кризом у модерном добу, подижу жице, уводе граничне прелазе и залажу се за јачање нације, на рачун ЕУ. На том таласу уздижу се екстремистичке партије, како левице, тако и деснице, посебно на јужном крилу континента, које заговарају све оно што је, после Другог светског рата, управо требало да се превазиђе уједињењем, тада подељене, Европе. С друге стране, покушаји даљег "збијања редова" и консолидације Европске уније, укључујући и најделикатније финансије, чему тежи и највећа чланица ЕУ Немачка, дочекани су у делу европске фамилије негодовањем. Поједини европски лидери, међу којима је један од гласнијих мађарски премијер Виктор Орбан, тврде да је то пут ка наметању диктата Брисела, уз паралелно укидање суверенитета и независности држава чланица. Све то скупа наставиће тренд нестабилности на Старом континенту, коме даљи прилив избеглица са Блиског истока и у 2016. години пружа додатни подстицај. Управо овај проблем умногоме би могао не само да наткрили остала неслагања у европској породици, већ и да каналише будући изглед Европске уније, и односе унутар ње. Ту су и припреме референдума којим Велика Британија одлучује да ли ће да остане, или напусти, европску фамилију. Почев од стварања економске заједнице за угаљ и челик, Европа је деценијама само отварала, једна за другим, 28 пута, врата новим чланицама. Тенденција даљег проширења и даље постоји, али уз значајну разлику. У Европској унији ће први пут бити одшкринута и врата за - излаз. Амерички избори Истраживања јавног мњења у Америци показују да би у 2016. години на најпрестижнију вашингтонску адресу могла, први пут у америчкој историји, да се усели као председник САД једна жена. У конкретном случају, за њу би то био повратак у кућу у којој је, у улози прве даме, већ провела осам година са бившим председником САД Билом Клинтоном. Кандидаткиња демократа Хилари Клинтон би, да се избори одржавају данас, "потукла" тренутно најозбиљнијег републиканског ривала, милијардера Доналда Трампа. Председнички избори у САД се, међутим, одржавају тек за десет месеци, 8. новембра, што сва предвиђања чини неизвесним. Клинтонова је до сада најјачи кандидат демократа, али када је о републиканцима реч, Трампово вођство оптерећено је жестоким критикама у Америци, али и изван ње, због његових радикалних изјава. У табору републиканаца влада велика гужва, па су изненађења могућа, посебно имајући у виду огромну улогу сливања долара у председничке кампање. У том погледу ненадмашан је син и брат двојице бивших председника САД, Џеб Буш, па би амерички избори могли да се сведу и на надметање две моћне америчке политичке "династије", Буш и Клинтон. Како год, већ је јасно да су централне теме избора америчка економија и здравствена заштита, али и бруталности полиције над Афроамериканцима, растуће социјалне неједнакости међу Американцима и климатске промене. Забринутост због тероризма који се "продукује" на Блиском истоку, а прети нападима на САД, као и питања имиграције, од изетног су значаја на овим изборима за чак две трећине Американаца. Али у америчке изборе уперене су и очи целог света, који већ сада пажљиво ослушкује ставове најистакнутијих кандидата о "неуралгичним" тачкама Блиског истока, као и Кини и Русији. Виртуелна стварност Информатичари широм света најављују преокрет у технологији - старт иновација које би 2016. учиниле годином виртуелне стварности. Сајбер свет, скуп помагала који лансирају корисника у нематеријални простор где они ступају у комуникацију с другим људима, постаће толико реалан по питању перцепције, да ће се чинити да смо физички присутни. Битан услов је привући што више корисника што ће довести до масовне производње и тиме ниже цене. Америчка технолошка компанија "Окулус" избациће на тржиште "Рифт" систем, што ће довести до тога да се игрице "осећају", баш као стварне. Трансформисаће се и филмови, али и комуникација путем друштвених мрежа, па ће пријатељи на "Фејсбуку", бити много "реалнији". Холографска телевизија, која ће омогућити да слика "никне" насред просторије, без екрана, куца нам на врата. И тржиште новца све је више под утицајем виртуелног света. Већ постоје и увелико се користе биткоини, електронска валута, вид дигиталног јавног новца, електрицитет претворен у кодове са новчаном вредношћу. Русија би, у 2016. години, могла да лансира бит-рубљу, али идеја наилази на отпор у Москви, и због страха да би се крипто-валута користила за прање новца и финансирање терористичких активности. Страх - пратилац свакодневног живота Терористички напади у самом срцу Европе, долазак стотина хиљада избеглица из Африке и са Блиског истока на Стари континент, немогућност Брисела да се носи са овим проблемима, учинили су да страх постане једно од најдоминантнијих осећања Европљана. У 2016. години страх ће се само увећавати, темпом даљег усложњавања проблема са којима се свет суочава. Он ће бити пратилац у свим превозним средствима, на концертима, у биоскопима, у ресторанима, јер више нема ниједног кутка на планети који би био апсолутно безбедан. Репрезентативна анкета, коју је по налогу Фондације БАТ из Хамбурга, спровео еминентни нирнбершки институт за истраживање јавног мнења ГфК, показује битну промену општег расположења. Године за нама, страх је осећало чак 55 одсто испитаника, 2014. трећина, а 2013. још мање, 28 процената. Директор института, професор Улрих Рајнхард, предвиђа да ће 2016. године "страх куцати снажније него раније на врата Европе". Феномен бриге за будућност, који се некада везивао само за Немачку, према очекивању научника у 2016. години постаће глобално осећање. Чак 64 одсто старијих од 55 година, потврдило је да са великим страхом гледа у будућност. У старосној категорији од 14. до 42. године забринуто је 42 одсто испитаника. У односу на 2013. годину, број младих који стрепе више се него удвостручио. Чак 70 одсто људи сматра да ће поделе у Европи бити све дубље. Тренд удесно у Пољској, Француској, Мађарској, Аустрији, Шведској, Великој Британији, Данској и Швајцарској потврђује да становништво у Европи осећа несигурност и да су људи забринути за свој стандард, а националне интересе стављају у први план. Сви слојеви друштва незадовољни су својим представницима у парламентима и забринути за оно што предстоји у сфери економије. Пут до гасовитог џина ЗА све занесењаке, истраживаче и оне којима је земља мала, 2016. ће донети пуно узбуђења када је откривање нових светова у питању. За само неколико месеци, план је да то буде 4. јули, бићемо у прилици да као никада раније будемо "на корак" од пете планете нашег Сунчевог система, да се приближимо и испитамо Јупитер. Мисија под називом "Јуно" или "Јунона", јер је летилица лансирана августа 2011. са Флориде добила име по богињи римског пантеона и жени врхунског римског бога Јупитера (узгред му је била и сестра али реч је о боговима који могу све и митологију у којој је све допуштено), после пет година лета празним и хладним свемиром стиже на своју дестинацију. Јупитер је гигант, његова маса је 2,5 пута већа од збира свих преосталих седам планета, који има чак 67 месеци, од којих је четири највећа открио још Галилео Галилеј. Због тога Јунона носи и малу таблу са оригиналним текстом који је Галилео записао.И што је најлепше, за све је довољно отићи на сајт НАСА и уживати у путовању, узбудљивости и сазнањима која стижу до нас. Као да сте тамо. За оне који ипак више воле тло под ногама, такође има добрих вести. Кинези би у септембру требало да окончају градњу највећег телескопа, обима од пола километра, са антенским тањиром која се налази у природном удубљењу и који се због своје величине неће померати. Али овај телескоп ће отићи три пута дубље у свемир, бележити све десет пута брже и ослушкивати простор удаљен 1.000 светлосних година. А ако све ово није довољно, ако неко жели да се од свега одмори у космичкој тишини, и то ће бити могуће 2016. Руско-америчка хотелско-технолошка комбинација отвориће први хотел у свемиру. Повратак Хладног рата Без обзира на то што је Владимир Путин много пута поновио да не намерава да ратује са НАТО, војни аналитичари угледних западних листова сеју страх пишући о новој руској опасности. Атмосфера Хладног рата је поново заживела и по свему се чини да ће тако бити и у 2016. Уосталом, пре само неколико дана руски министар одбране Сергеј Шојгу изјавио да ће се и у 2016. одржати бројни маневри, вежбе и ненајављене провере бојеве готовости. Биће организована и бројна гађана савременом војном техником. Шојгу са задовољством истиче да су све јединице готово максимално кадровски попуњене. Све су то разлози због чега западни генерали признају да овако спремну и моћну армију Русија никада није имала после распада СССР-а. Показна вежба у Сирији само је још више показала да је Русија понова јака оружана сила. И на томе Москва не стаје. Интензивно ће се 2016. радити на производњи нових ракета које требају да замене престареле интерконтиненталне "војводе" које су за време СССР-а правили у Украјини. Сада се сва војна техника производи у Русији како је нико не би могао уцењивати. Руски експерти тврде да земља која има 200 ракета са атомским главама може да буде потпуно спокојна јер се нико неће усудити да је нападне. Испада да је равнотежа страха много поузданија за очување мира у свету него сви самити великих држава. Колико Запад страхује од руске војне моћи одлично показује и аналитички текст у "Њујорк тајмсу" у ком се истиче да је Русија одлучила да поново користи војне базе на Арктику. Лист тврди да је Москва 2015. повећала војни буџет у односу на 2014. за 11 милијарди долара. Сада када се Русија наоружава, ни Американци више не причају о томе како би једним моћним синхроизованим ударом могли да униште све руске атомске потенцијале и присиле Москву на капитулацију. Сеобе Велика сеоба народа са Блиског истока и северне Африке у Европу, започета у години за нама, наставиће се и у 2016. предвиђају демографи. Били у праву или не, они који тврде да је на делу савремени демографски инжењеринг без преседана у историји, као део геостратегије за стварање новог светског поретка, непобитна је чињеница да се, демографски, Европа драстично мења. Промене присутне већ годинама, сада се убрзавају. Расно и верски, Стари континент ће, убудуће још мање личити на себе, јер се мигрантски талас неће зауставити. Европске земље, које су примиле највише избеглица, суочавају се са растућим отпором свог ("домородачког") становништва према дошљацима које доживљавају као неког ко им одузима радна места, станове, социјалну помоћ. Јачају екстремно десничарски покрети који тврде да се колонизација одвија у обрнутом смеру. Генерални пад стандарда, услед економске стагнације и обарања продуктивности у многим привредним гранама, нимало не иде на руку актуелним владама, нарочито немачкој, чија је канцеларка Ангела Меркел непрекидно на киши критика због своје политике отворених врата према мигрантима. Исток се богати, Запад сиромаши Средња класа, тај главни ослонац друштва коме би у уређеним државама требало да припада највећи део становништва, у 2016. години кренуће у два смера. Америчка и европска средња класа убрзано се "топе", док се у Азији она убрзано формира. Студија америчког Брукингс института предвиђа даљи пад, односно сиромашење, досадашње средње класе у САД и Европи, од некадашњих педесетак процената на свега - 22 одсто. С друге стране, економски раст у Кини, Индији, Индонезији, Вијетнаму, Тајланду, Малезији води побољшању стандарда оних који су доскора живели у сиромаштву. Узбрзано "топљење" средње класе у највећој светској економији, САД, тренд је који ће се наставити. Истраживање америчког Пју рисерч центра је крајем 2015. године већ огласило нестанак средње класе, пошто је њен удео у популацији пао на 50 одсто, са 61 процента 1971. године. Класа која је важила за покретача привреде почела је да се осипа због стагнације плата и раста трошкова. Њени припадници су некада зарађивали највећи део националног дохотка. Не тако далеке 1970. године на средњу класу је одлазило 62 одсто прихода, док сада он износи тек 43 процента. Богати су, речју, последњих деценија постали још богатији, а тренд огромних социјалних разлика се наставља. Вредност имовине оних из средње класе порасла је тек скромних два одсто, док је, истовремено, у нижој класи смањена за чак 18 процената. Богатијих и сиромашнијих све је више, а слабљење средње класе сигнализира све јаче истицање два економска пола. У Азији, тренд је супротан и наставиће се 2016. Процењује се да ће се азијски удео средње класе у свету повећати са садашњих 30 процената на чак 64 одсто до 2030. године. У овом делу света, живеће се квалитетније него на Западу. Према проценама, чак 40 одсто потрошње одвија се у Азији. Роботи на њивама, кола без возача Фарма без фармера - идеја је која се управо ове године из области научне фантастике сели на њиве, најпре у Јапану. У оквиру глобалног тренда увођења роботике, од рударства, до аутомобилске индустрије, јапанска компанија "Спред" за ову годину најављују градњу фабрике поврћа у којој ће уместо сељака радити роботи, у свим фазама производње. Садиће семе, пресађивати и узгајати поврће, све до бербе, а онда ће плодове аутоматски преносити у паковање и прослеђивати дућанима. Произвођачи очекују да ће такав облик потпуно аутоматизоване фарме бити модел за производњу поврћа у будућности широм света. Истичу да су предности очување животне средине, мања потрошња воде... С обзиром на то да је фабрика затвореног типа, нису потребни пестициди и хербициди, а климатске промене не угрожавају опстанак поврћа. Биљке неће имати додира с човеком, што доноси већи хигијенски стандард. Подизање рада на ниво самоодрживости води смањењу издатака за производњу, што води нижој цени поврћа. На још једном месту човек постаје сувишан. Аутомобилска индустрија је већ сада спремна да на тржиште, масовно, избаци возила која ће превозити путнике самостално - без возача! "Дајмлер" је већ пре три године представио "мерцедес с класе" способан да сам превали задату деоницу. "Гугл" увелико експериментише са својим аутом, а недавно су на Салону аутомобила у Токију, скоро сви велики јапански гиганти демонстрирали "аутономну вожњу". Најдаље су отишли ипак у Мерцедесу у коме имају спремне и камионе који без по муке крстаре ауто-путевима, паркирају се, а знају чак и да пропусте ватрогасно или амбулантно возило. За сада је највећа сметња потпуном протеривању шофера из возила закон. Наиме, до 2020. године у Европи је на снази деценијама стара Женевска конвенција о саобраћају (8. новембар 1968) по којој у возилу "мора да се за време кретања налази возач". Прекрајање Блиског истока Век пошто су колонизатори из западноевропских држава успоставили границе на Блиском истоку, на делу је њихово прекрајање, а тај тренд доминираће и у 2016. години. Земље, створене по завршетку Првог светског рата у складу са интересима Париза и Лондона, на удару су екстремног исламизма, профитера и побуњеника разних боја. Исламска држава, односно, самозвани калифат, отела је огроман део територије у Сирији и на северу Ирака, а контролише и границу између тих земаља. Сиријски Курди траже аутономију, какву имају њихови земљаци у Ираку, побуњеници и племенске вође на парчиће цепају територију Либије и Јемена. Владе у Багдаду, Дамаску, Тобруку и Сани, немају власт на целој својој територији. - Државе се све више ослањају на помоћ страних и невладиних фактора - каже спољнополитички аналитичар Фаваз Гергес, професор на Лондонској школи економије. - Чак и нафта, највредније благо Блиског истока, више није под контролом држава. Ирачки Курди створили су легалну инфраструктуру за експлоатацију црног злата пре више од деценије, а побуњеници у Либији и ИД убиру значајне приходе. Драматичне промене на Блиском истоку аналитичари објашњавају мањком демократије, постколонијализмом, протекцијом Запада, корупцијом, слабим образовањем и глобалним уздизањем радикалног ислама. Блиски исток највише цепа растући број верских и милитантних група жедних аутономије. Конфликт сунита и шиита, у свим земљама Блиског истока, обилује крвавим сукобима. Две регионалне суперсиле, Саудијска Арабија и Иран, подржавају зараћене верске групе. Нејасно је да ли званични Вашингтон и Москва имају претензије и снаге да разједине Сирију, Либију, Јемен, Ирак. Могу ли за сада сигурне државе, попут Египта, Саудијске Арабије, Јордана и Бахреина да се одупру све већем таласу сепаратизма у региону? - Палестинци виде хаос у Сирији и Ираку као фактор који би могао да промени границе читавог Блиског истока, што би њима могло да иде у корист - каже професор Розмери Холис са Лондонског универзитета.