Вук Јеремић, бивши шеф српске дипломатије и актуелни председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), дебатоваће са Дејвидом Петреусом, бившим шефом ЦИА, о америчкој спољној политици у понедељак у њујоршком клубу Харвард.
Како за Данас најављују из ЦИРСД-а, они ће разговарати о политици САД на Блиском истоку, Евроазији, о америчко-европским односима, као и о функционисању међународних политичких и финансијских институција. Као непосредан повод за дебату наводи се објављивање 5. броја часописа "Хоризонти", који издаје ЦИРСД и који је посвећен улози Америке у међународним односима. Дипломатски извори истичу да је предстојећи сусрет Јеремића и Петреуса изазвао велико интересовање, "па се очекује присуство истакнутих представника дипломатског кора, међународних институција, научне и пословне елите, као и интернационалних медија". Познаваоци прилика у САД коментаришу да је Петреус "слављен и оспораван", будући да "важи за једног од најталентованијих и најпосвећенијих војних заповедника које су се појавили у Америци у периоду након Другог светског рата", али подсећају да је смењен са водеће функције у ЦИА пошто је откривено да је одавао службене тајне Поли Бродвел, са којом је био у ванбрачној вези. Петреус се тренутно налази на челу Глобалног института ККР, који, између осталог, држи регионалну телевизију Н1, СББ кабловски дистрибутивни систем, а шпекулише се да стоји и иза грчке компаније која у Србији поседује Прву, Б92, као и бројне друге медије. Јеремић је био синоћ и главни говорник на отварању прве конференције "тинк-тенкова" Групе 20, којом ове године председава Кина. Тај скуп одржан је у Шенжену под називом "Глобално финансијско управљање и иновације" и на њему су учествовали истакнути економисти, банкари и стручњаци за свих делова света. У уводном излагању Јеремић је говорио о "општој глобалној неизвесности", уз опаску да је за њено превазилажење неопходан "искрен приступ стању ствари у постојећим међународним финансијским институцијама и регионалним развојним банкама, као и успостављање конструктивног оквира за њихову сарадњу са недавно основаним институцијама попут Азијске банке за инфраструктурне инвестиције". Извори из међународних дипломатских кругова наводе да Вук Јеремић упркос недостатку подршке званичног Београда за "трку" за новог генералног секретара Уједињених нација у међународним круговима и даље слови за "озбиљног" кандидата. "Надметање" за наследника Бан Ки Муна, коме наредне године истиче мандат у УН, водећа је тема и у најновијем издању британског Економиста. Тај угледни недељник истиче да шала која датира још из времена Бутроса Бутроса Галија и Хавијера Переза де Куељара гласи да главна квалификација да неко постане генерални секретар УН јесте да "има презиме које се тешко изговара". Тај недељник констатује да према обичају "такав посао ротира између региона, а сада је ред на Источну Европу, где су презимена изузетно тешка за изговор". Према тврдњама Економиста, водећи кандидати за наследника Бан Ки Муна су две Бугарке и питање кога ће Влада Бугарске номиновати "већ изазива политички потрес на домаћем терену". "Једна од њих је Ирина Бокова, која се тренутно налази на челу Унеска. Њена ривалка је Кристалина Георгијева, потпредседница Европске комисије, задужена за буџет... Премијер Бојко Борисов је под притиском коју од ових жена да номинује. Он је близак Георгијевој и желео би да је задржи у Бриселу... Бокова је, с друге стране, повезана са опозицијом, али једна мања странка у владајућој коалицији је такође на њеној страни. Лидер те странке је 14. јануара запретио да ће иступити из владе уколико је Борисов не номинује. Бокова је некада уживала америчку подршку, али је створила себи непријатеље лобирајући да Вашингтон прими у Унеско Палестинску Управу 2011... Она се сада доживљава као фаворит Русије", истиче се у тексту. Економист констатује да остали кандидати за "првог човека" УН прижељкују да ће се "Бугарке међусобно елиминисати" из такмичења. У том контексту, предвиђа се да би "највише шанси" имали Вук Јеремић и шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак, "који је провео већи део каријере на Балкану". "Јеремић је створио непријатеље у многим западним престоницама водећи кампању против међународног признања независности Косова 2008. Он је недавно пронашао утицајне савезнике у Америци који би му помогли да превазиђе то наслеђе, иако му преостаје да убеди сопствену владу да га номинује. Лајчак је сива еминенција. У случају да актуелна словачка влада буде реизабрана у марту, он ће вероватно бити номинован", сматра тај недељник. Дипломате са којима је Данас разговарао сагласни су са таквим тврдњама, истичући да је "могуће да ће се на крају такмичити Јеремић и Лајчак". Када је реч о осталим кандидатима из региона, Економист указује да да "сваки од њих има сопствене проблеме". Тако се за Весну Пусић, доскорашњу шефицу хрватске дипломатије, констатује да "већ дуго жели тај посао, али да је нова хрватска влада вероватно неће номиновати", за Данила Турка, бившег словеначког председника, оцењује се да "није изазвао много интересовања", а за Игора Лукшића, шефа црногорске дипломатије, тврди се да "има мало шансе да буде изабран, али да води кампању јер се нада да ће на тај начин добити неки важан посао на међународном плану". Најзад, Срђану Кериму, бившем македонском министру спољних послова, не дају се никакве шансе.
"Ствар престижа"
Лондонски недељник подсећа да генерални секретар УН не може да предлаже или ставља вето на законе, наређује слање војника у борбу, те да нема извршна овлашћења, али да у појединим случајевима може да одређује агенду или да посредује између зараћених страна. "Дакле, за мале земље које теже да добију нешто глобалног утицаја избор једног од њихових грађана за водећи посао у УН јесте веома жељена награда... Шефа УН бира Савет безбедности, што значи да Русија и Кина, сталне чланице, имају велику утицај. Постоји много притисака, нарочито од стране Америке да се на ту функцију први пут изабере жена... Трка ће бити прљава - кандидати и њихови савезници ће у потаји водити кампање једни против других", поручује Економист.
Прочитајте још:
Извор: Данас
