Правда

Ако пак на све то гледате онако са стране, па скоро објективно као део "тихе већине", онда сте сигурни да ови избори не доносе промене. Како сада ствари стоје, била би потребна некаква ванредна околност или природна катастрофа да омете Вучића у "сигурној победи" над подељеном и збуњеном опозицијом. Консензус истраживања јавног мњења и аналитичара "прогнозера" јесте да "Вучић" (са наводницима или без њих) побеђује на изборима с резултатом који неће бити много различит у односу на онај из 2014. године. Но ако се све мање-више понавља – доминантан СНС, СПС други и неколико листа на цензусу – шта је онда специфичност ових избора? Пре свега, они носе значајан улог – битка за локалну и покрајинску власт. Исто тако, ово је и тест за политику Вучићеве владе која је вукла до сада доста ризичних и непопуларних мера. Како је на прошлим изборима било две трећине милиона гласова "бачених испод цензуса", што се ретко дешава, односи снага могу бити другачији и у владајућој коалицији и у опозицији са сличним процентима добијених гласова. Иако се чинило да ће 2014. бити тријажа за мале и неуспешне који не успеју да пређу цензус, то ће ипак бити 2016. Наиме, неки иако нису успели да уђу у парламент, показују жилавост и сада на друге начине то покушавају поново. Двери и ДСС су се удружили, радикалима се вратио Шешељ, а Чеда и Чанак су се прикачили Тадићу или је обрнуто. Исто тако, из страха да неће остварити шест одсто из 2014. и Пајтић је у прелазном року настојао да ојача редове. Проблем са овим политичким и политикантским калкулацијама типа "ја имам три, а ти четири одсто и ми заједно улазимо у парламент" јесте што су кратковиде. Ако на изборима не понудите људе за које барем неко може рећи да су способни и храбри, те наду у промене, а мислите само на цензус, на крају нећете прећи ни тај цензус. Шампиони попут Новака не гледају непрекидно на таблу с резултатима већ су фокусирани на лоптицу и противника. Концентрисани су на то да у сваком моменту дају свој максимум и да победе пре свега сами себе. Насупрот томе, неки наши политичари делују као да се попут медведа буде из зимског сна када се најављује изборна кампања. Опозиција има хроничне проблеме – недостатка личности и идеја с којима би стали на црту владајућој коалицији – Вучићу, али и Дачићу и Николићу. Проевропска опозиција не може да се позиционира као алтернатива јер су у њој рециклирани кадрови и идеје попут евроинтеграција које су политика ове владе. Осим тога, како је чланство у ЕУ на дугом штапу, то и није нека јака мотивација за бираче 2016. С друге стране, евроскептична опозиција има проблем како да идеју заустављања или одбацивања евроинтеграција и савеза с Русијом представи као реалну у овим историјским околностима. Већина грађана јесте против уласка у НАТО и за приближавање Русији, али исто тако су многи свесни да би се наглим заокретом (ако је он уопште могућ) много ризиковало. Чак ни заговорници тих идеја нису претерано убеђени да су оне у овом моменту оствариве, али виде своје место на политичком тржишту у терању "ината" доминантној проевропској парадигми. Зато њихова идејна и стратешка "алтернатива" није ни разрађена и дефинисана већ више апелује на емоције и озлојеђеност Срба бучном реториком. Момчило Селић такву патриотску сцену можда преоштро али не и нетачно оцењује као "дубоко неспособну", "малограђанску" и "без плана". Тако схваћена и практикована политика има и ограничене домете. Када се томе дода прихватање наметнуте теме избора "за или против Вучића" јасно је да опозиција у овом моменту чак и да успе да се уједини и да има добру кампању не може да буде равноправан противник Вучићу. Замислимо чак и да опозиција и опозициони медији успеју да са "анти-Вучић" кампањом подигну тензију и мотивишу бираче на већу излазност, они не би имали користи од тога. Теза Пајтића да је "Вучић готов ако на изборе изађе 65 одсто грађана" погрешна је јер у овом тренутку ни Пајтић а ни неко други нису ти који би артикулисали незадовољне гласаче. За сада само Вучић може поразити Вучића.