Правда

Оне су се разликовале само по чланству. СПС је наследио чланство из социјалистичке Југославије са доста широким друштвеним спектром од радника, сељака, до интелектуалаца. Демократе су углавном добиле подршку средње класе, а радикали и СПО су добили четничку Србију. Све досадашње владе после 2000. декларативно су проевропске и углавном су пратиле концепт ЕУ са мање или више успеха, анализира Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права, у одговору на питање како коментарише наводе да између такозваног демократског блока и СНС, односно СПС, нема више идеолошких разлика, односно да ли су демократе остале без сопствене политике, истиче Соња Бисерко. На питање колико су напредњаци и социјалисти истински проевропско оријентисани и како оцењује наводе да актуелна коалиција чак води више проевропску политику од претходне власти ДС Бориса Тадића, саговорница каже да се не би сложила са таквом поставком. "Не бих се сложила са том тврдњом. Они су можда били спори, али ипак су довели Србију до једног нивоа који је омогућио садашњој коалицији да потпише Бриселски споразум. Подсећања ради, претходна влада је завршила сарадњу са Хашким трибуналом. Не треба заборавити да је управо садашња коалиција била против те сарадње и да је на све могуће начине опструирала. То не значи да ни ДС није имала колебања у вези са том сарадњом. Сматрам да овде ниједна странка нема јасан концепт или ако хоћете политику. Пре свега, зато што није направљен ратни биланс. Због те чињенице Србија није успела да изведе успешну транзицију и трансформацију друштва који би обезбедили развој. Ратни циљеви још су на дневном реду", наводи Соња Бисерко. На констатацију да нису ретке оцене да, с обзиром на то идеолошко мешање, истинску опозицију претпостављају десничарске, националистичке односно проруске странке, попут Двери и ДСС, али и СРС, Соња Бисерко напомиње огромну подршку коју та опција ужива у образовним институцијама и цркви. "Те странке су конзервативне, патријархалне, антимодерне и уживају подршку СПЦ, САНУ, имају велики утицај на Универзитету. Оне се залажу за светосавски идентитет српског народа, као ослонац на коме ‘почивају све победе и нада за опоравак Србије’. Опиру се реформи државе и друштва под изговором да то уништава српски идентитет. Ослањају се на Русију и заговарају прикључење Србије Евроазији, што је концепт без стратегије и програма. У суштини то опредељење заснива се на огромној фрустрацији која није занемарљива када је реч о мобилизацији грађана. Може се рећи да њихове назоре дели и СНС, али да су ДСС и Двери интелектуално надмоћније", напомиње Соња Бисерко. Упитана какве су шансе да Србија постане у будућности десничарска држава, попут већине држава источног блока, Бисерко оцењује да је тај пут известан. "Мислим да ће Србија неумитно ићи у том правцу јер нема потенцијала за друго. Осим тога, ДС, која би евентуално могла да артикулише модернији програм са ослонцем на ЕУ, не показује знакове консолидације. Све те фракције ДС немају шансе да пређу цензус. Само уједињена и демократска опозиција може остварити некакав значајнији резултат на следећим изборима. Иако се Вучић определио за европску опцију, индикативно је да се он обрачунава са европским блоком, у првом реду са ДС, а онда и делом цивилног сектора који заговара европске вредности. Кампања листа Политика се наставља, а која у ствари препоручује Путинов модел када је реч о организацијама које су финансирају из вана. При томе се заборавља да Србија не би преживела као држава без финансијске подршке са Запада", закључује саговорница.