Правда

Нацрт Грађанског законика (ГЗ), који је на јавној расправи, предвиђа увођење алиментационих фондова из којих би се детету родитеља који више не живе у брачној или ванбрачној заједници, исплаћивало издржавање које је суд одредио правноснажном и извршном одлуком, а коју родитељ - дужник издржавања, избегава да изврши. Писци Преднацрта ГЗ су сматрали да држава, односно Фонд, заправо треба да преузме терет принудне наплате од родитеља дужника који би касније држави морао да врати исплаћени износ уз трошкове принудне наплате, у интересу детета. До усвајања овог предложеног законског решења мајке деце чији очеви не желе добровољно да плаћају алиментацију коју је одредио суд, могу да се обрате приватним извршитељима, који имају механизме да нађу најефикаснији начин за намирење потраживања - било административном забраном на плати или пензији, било продајом покретне или непокретне имовине дужника. Мада суд може својом пресудом да одреди и да мајка буде та која ће плаћати алиментацију, када дете припадне другом родитељу на старање, такви су случајеви у нашој пракси још увек ретка појава. Што се тиче идеје за увођење алиментацијоних фонадова предвиђено је да средства исплаћена из алиментационог фонда држави рефундира родитељ дузник. Члан Комисије за израду ГЗ Олга Цвејић Јанчић рекла је Танјугу да би родитељ дужник у том случају морао да фонду врати утврђени износ издрзавања, увећан за 10-15 одсто на име накнаде принудне наплате. Услов за остваривање права на исплату издржавања из алиментационог фонда би био да дужник издржавања не испуњава уредно своју обавезу издржавања детета у периоду од три месеца узастопно или у року од шест месеци са прекидима. Комисија, како је навела Цвејић Јанчић, сматра да би ови фондови били врло значајни за стабилност породице, јер би на нај начин била обезбеђена елементарна средстава за живот детета од најранијих дана па до пунолетства или до завршетка школовања. "Када се планира породица са тренутним системом у ком је развод лак и једноставан, и у ком се јавља велики број случајева неплаћања издржавања, онда се увек план рађања ограничава на што мањи број деце јер те тешкоће најчешће падају на жену, односно оног родитеја коме се дете повери после прекида заједнице", указала је Цвејић Јанчић. Због тога, како је навела, постоји и ограничен наталитет јер терет издржавања и подизања детета, који није мали и безначајан, пада само на једног родитеља. "Мислим да то треба да утиче на неки начин и на стаибност породичних односа и економски аспрект и на неки начин наталитет", закључила је Јанчић. Иначе, избегавање плаћања издржавања предвиђено је и као кривично дело. Ти случајеви се међутим, у интересу детета, махом окончавају опортунитетом - условним одлагањем квривичног гоњења уз испуњење неке обавезе коју одреди тужилаштво. Опортунитет се примењује из разлога, како родитељ дужник не би завршио у затвору, јер тек тад не би био у могућности да детету плаћа издржавање, објасњено је раније Тањугу у Првом основном тужилаштву у Београду. Запрећена казна за ово дело је новчана казна или затвор до једне године. Први пут је кривично право уведено 1951. године. Најчешће у пракси ово кривично дело чини онај родитељ који је пресудом о разводу брака обавезан да даје издржавање за своју малолетну децу или пунолетну децу која се налазе на редовном школовању, а најкасније док дете не наврши 26. годину живота, а он своју обавезу уопште не испуњава или је испуњава, али само делимично и са приличним закашњењем. За ово кривично дело потребан је умишљај, односно свест и воља учиниоца да не даје издржавање за лице које је по закону дужан да издржава, као и свест о забрањености дела.

Прочитајте још:Срби славе Туциндан: Данас ово немојте да радитеПатријарх Иринеј: Не дозволимо да нас деле

Извор: Танјуг