Правда

Иако таква политика десно од центра у 2016. годину улази са подршком између 15 и 20 одсто грађана, већини партија је појединачно прескакање изборног цензуса од пет процената недостижан циљ. Деобе на десници постојале су и раније, али нервоза чини се никад није била већа. Недавно је од бивших радикала, „дверјана” и Треће Србије створен и нови, Родољубиви савез. Снаге су удружили Народна мрежа Владана Глишића, Источна алтернатива Драгана Тодоровића и Српска лига Александра Ђурђева, уз појачање организација као што су Покрет за Србију, Српска вертикале и Српско национално вијеће из Црне Горе, чији су представници пре неколико дана посетили Русију. „У Москву смо ишли да пронађемо партнере и састали се са амбасадором за специјалне задатке руског министарства иностраних послова Александром Алексејевим, а били смо и тамошњем Институту за стратешка истраживања, где смо разговарали са директором Леонидом Решетњиковим. Осим заједничких политичких ставова, нису безначајне ни симболичке поруке. У Русији је велики одзив изазвао и мурал са ликом руског пилота погинулог у обарању авиона у Сирији, који смо осликали на једном зиду у Новом Саду. Та интернет страница већ има милионе прегледа”, каже за „Политику” лидер Источне алтернативе Драган Тодоровић. И док су Тодоровић, који је напустио Шешеља, и Ђурђев пре неколико дана отишли по „мишљење” у Москву, лидер Треће Србије Мирослав Паровић не крије да је отишао по савет код „оца” српске неутралности Војислава Коштунице. Међутим, и поред тога што се на десници појављују нове опције, највећу шансу да уђу у скупштину имају, барем за сада, само они који су присутни на сцени нешто дуже, а то су ДСС и Двери који су формирали савез и Шешељеви радикали, који традиционално сами излазе на изборе. Не би требало заборавити ни да у „десном” опозиционом корпусу данас делују још три странке, настале управо из Коштуничине бивше партије. То су Српска народна партија Ненада Поповића, Државотворни покрет Србије Слободана Самарџића. и Самостални ДСС Андреје Младеновића. Али ни ту се не исцрпљује листа организација које припадају „десној” опозицији. За уредника „Нове српске политичке мисли” Ђорђа Вукадиновића постоје два кључна фактора неслоге десничара– Војислав Шешељ и интерес власти која покушава да мешетари међу овим странкама. „Најпре треба рећи да та уситњеност није специфичност само ’десног’ или националног дела политичког сектора. Подела има и на грађанској страни опозиције, али и у самој власти. Међутим, у ’десном’ опозиционом корпусу можда је нешто више проблема. Ту је Шешељ који увек делује као ’партибрејкер’. Али најважније је да је власт витално и широко заинтересована да се у овој групи не појави нека озбиљна и организована снага, јер би могла да угрози пре свега СНС, а затим и СПС, с обзиром на афинитете њиховог бирачког тела”, оцењује за „Политику” Вукадиновић. Један од потписника управо основаног Родољубивог савеза Владан Глишић каже да је Народна мрежа спремна за сарадњу са сваким из националног оријентисаног блока, али да то заједничко деловање нема сврху ако се све сведе на „цензус алпинизам” и свакодневне оптужбе који је блок стварно патриотски, а који је издајнички. За Мирослава Паровића „увек су била спорна политичка окупљања која су унапред осмишљена да би додатно делила сцену”. Зато, како наводи и сада постоји „неколико ’патриотских’ групација које се међу собом такмиче у узвикивању парола, а у суштини само гледају како да изброје до цензуса”. „Нисам поборник таквих трулих и јалових коалиција, па сам и 2014. самостално изашао на изборе и поново не бежим од тога”, наводи лидер Треће Србије за наш лист. На питање са ким би конкретно, осим Родољубивог блока, могао да сарађује Владан Глишић наводи да Народна мрежа већ заједнички ради са више организација и додаје да је без обзира на разлаз са Бошком Обрадовићем у врху Двери, и даље шеф одборничке групе овог покрета у Аранђеловцу и повезан са Патриотским блоком. Драган Тодоровић најављује да би до краја јануара требало да буду позната конкретна имена покрета и појединаца који би могли да се удруже са Родољубивим савезом. Вукадиновић оцењује да би платформа против евроатлантских интеграција могла да буде један од фактора интегрисања десно оријентисаних опозиционара. Уредник НСПМ каже да би њих могао да уједини и страх од маргинализације, али и опасност од губитка цензуса. „Уједињењу доприноси и тактика приближавања Истоку, али сумњам да ће неко као Москва улагати у тај део опозиције на онај начин на који је Запад улагао у ДОС. Најзад, али можда најважније, они би требало да се уједине против власти Александра Вучића, али око тога међу њима сада има више раздора него сарадње”, закључује Вукадиновић.

Прочитајте још:Ђурић: Будимо Срби, али не само по рођењу, него и по делима!ТРИДЕСЕТ ГОДИНА АРХИЈЕРЕЈСКЕ СЛУЖБЕ: Монах који је сузама умивао Црну ГоруКустурица: Српска је Република

Извор: Политика