Правда

Што се републичких избора тиче, наравно да за њима нема потребе – али није било никакве (рационалне) потребе ни за оним претходним, из марта 2014, па их је ипак било само због тога да би на њима СНС капитализовао свој рејтинг, а Александар Вучић испунио обећање да без избора неће да преузме премијерско место. Узгред речено, ти избори су одржани у условима страховите медијске и политичке хистерије, у атмосфери страха и прогона политичких противника, и тешко да би могли проћи озбиљнији демократски тест. Али нико се није превише бунио – домаћи актери нису смели, а спољни нису хтели, поготово док је влада тако "кооперативна", испуњава налоге ММФ-а и потписује бриселске споразуме са Приштином. Тешко да је у Србији било власти која се, с једне стране, више хвалисала и бусала у груди и, истовремено, више и ревносније испуњавала све што се од ње тражи. ("Неувођење санкција Русији”, слично као и „непризнавање независности Косова", само је смоквин лист за унутрашњу пропагандну употребу – док се, на другој страни, потписује и одрађује све што треба.) Чему ово подсећање? Зато што основано сумњам да би наредни – пре свега, покрајински – избори могли надмашити све што смо гледали, не само на оним из 2014. него од обнове вишестраначја у Србији. И не само то. Плашим се да ће ти избори и атмосфера која се поводом њих ствара додатно заоштрити политичке прилике у северној покрајини и у перспективи оживети већ прилично замрло антибеоградско расположење, радикално аутономаштво, па и неке криптосепаратистичке тенденције. На последњем великом митингу СНС-а у новосадском Спенсу доминирала је велика парола "Војводина је Србија". Морам признати да ме је, видевши је, нешто коснуло. Чему ово сувишно подсећање? Знам да јесте Србија. Верујем да је то логично и да ће тако и остати. Тренутно практично нико нормалан не спори ту чињеницу. Тачније, нико осим појединих кандидата за будуће коалиционе партнере СНС-а у Војводини. Уочи поменутог митинга улице Новог Сада и других војвођанских градова освануле су прекривене плакатима на којима Бојан Пајтић маказама одсеца Војводину од остатка Србије. Ови плакати су наследили оне посејане чак и по најмањим војвођанским местима, на којима је писало "Пајтић лопов". Узгред, реч је о председнику актуелне покрајинске владе. Можда је и то демократија. Али треба се само сетити и упоредити како су полиција и надлежни органи реаговали када су се на неколико места у Србији појавиле пароле на којима је писало "Лажеш, Вучићу". При том је интересантно да нико из СНС-а не прозива нити напада Ненада Чанка, иако је он после неколико година тишине и политичке хибернације последњих месеци поново подгрејао и заоштрио аутономашку реторику. Ствар је прилично очигледна и не захтева превелику аналитичку мудрост да се разабере о чему се ради. Наиме, СНС процењује да у покрајини стоји нешто слабије него у остатку Србије. Не много слабије, али таман толико да нису сигурни у апсолутну победу, па је могуће да ће им за формирање власти бити потребан неки коалициони партнер. А тај партнер ће се лакше, то јест јефтиније, наћи међу неком мањом опозиционом групацијом (попут Пастора или Чанка) него код социјалиста, који ће, само уколико буду у прилици, већ умети да добро политички наплате своје коалиционе услуге, као и досадашња коалициона понижења која су принуђени да трпе. У већој или мањој мери, политичке странке су увек (и) интересне групе, а идеологија у њима игра све мању улогу. Но, проблем СНС-а, нарочито последњих година, јесте што сем интереса и лојалности лику и делу Александра Вучића није, нема и не нуди дословно ништа друго. Њихови бирачи немају чврста политичка уверења, у принципу су врло русофилни и евроскептични, али ако им Вучић каже да је Европа ОК, биће и за ЕУ – док не стигне другачија директива. Тако је и с њиховим ставом према Косову и Метохији, а тако и са њиховим антиаутономаштвом. Нарочито ако им се политичко уверење нађе у колизији са (не)могућношћу да се коначно докопају (и) покрајинске власти. Позиција и власти никад довољно, поготово за безмало полумилионску армију напредњачких чланова и активиста, која чека да материјализује своју лојалност и која неће имати никакав проблем да сутра седне у власт како са "сепаратистом Чанком" (који се залаже да Војводина добије "законодавну, извршну и судску власт"), тако и са својим доскорашњим радикалским колегама – који Војводину хоће да укидају. ДС је у Војводини већ годинама на власти и заиста неће бити изненађење, нити велико чудо (а ни превелика штета), ако се после наредних избора власт у покрајини промени. Заправо, веће чудо би било ако до промене власти не дође. Оно што, међутим, брине јесте спремност политичких актера да до власти дођу дословно свим средствима. И да зарад остварења тог циља газе преко свега што им се испречи на путу. А нарочито преко идеологије, људи, институција и права. А богме и против виталних националних интереса, које наводно заступају и бране.