Под врбом
Под врбом зеленом козак рањен лежи, под зеленом, козак рањен лежи.
Прилетела птица, ох, гавран, почео је да гракче, над грмом, над њим кружи црни гавран, осећа лак оброк.
Ти не гракћи, црни гавране, над мојом главом, црни гавране.
Ја козак, још сам жив, ти лети равно, црни гавране, ка оцу, ка мајци, дому.
Предај мараму крваву, мојој жени младој.
Ти јој реци црни гавране, да сам ожењен другом.
Нашао сам себи невесту, у чистом пољу уз реку.
Свадба је била тиха, мирна, под врбиним грмом.
Тиха, под врбиним грмом.
Проводаџија – оштра сабља.
Бајонет дамастин био девер.
Сабља оштра, Бајонет дамастин био девер.
Ожених поље брзо, узећемо се под земљом.
Ак0 вам се допала ова песма, руску песму о страдању Србије коју је написао руски свештеник током Првог светског рата послушајте ОВДЕ. Извор: Осалобођење