Правда

Према многим експретима, коментаторима, аналитичарима и људима упућеним у дешавања на Блиском истоку, могућност војног сукоба између Саудијаца и Иранаца не би било изненађење, пише Раша тудеј. Већ годинама уназад обе државе укључене су у де факто Хладни рат будући да представници сунитских и шиитских муслимана покушавају да успоставе свој легитимитет. Односи Ирана и Саудијаца нагло су се погоршали у таласу исламске револуције у Ирану 1979. која је срушила америчку марионетску владу коју је предводио шах (краљевска титула у Ирану). Заправо, нетрпељивост датира још од 632 године, након смрти пророка Мухамеда. У модерној инкарнацији, пукотина између две исламске струје и њихових репрезената о томе ко је бољи представник вере попримила је политичке и геополитичке димензије узимајући у обзир стратешку важност ресурсима богатог арапског муслиманског света. Саудијци, забринути због растућег шиитског утицаја у региону, успут доживљавајући себе као чуваре сунитског ислама, декадама су радили на томе да се супротставе и најмањем могућем таквом сценарију. Угњетавањем сопствене шиитске мањине, уз репресију над шиитским продемократским покретима у Бахреину и Јемену, јасно је да је Ријад постајао све агресивнији да би на крају одиграо и кључну улогу у дестабилизационом таласу, такозваном Арапском пролећу 2011. Овај револуцијски талас пошао је из Туниса и Египта да би касније изазвао контра револуцију коју су преузели екстремисти подстакнути најфундаменталнијем учењем сунитског ислама - готово изједначеним са вехабизмом, религијском верском доктрином која подупире саудијску државу. Улога Саудијаца који помажу различитим групама у Сирији, уз пораст обезглављивања у краљевини у протекле две године, улива несигурност због доминације сунитског ислама као политичке снаге. Саудијска Арабија, упркос флагрантном кршењу људских права, и упркос потпиривању дестабилизације и даље ужива подршку западних савезника. Она је дуго представљала највеће тржиште за извоз оружја са запада, а управо због постојећих веза, Саудијци су технику говорења једног Западу, а посве другог сопственом народу и осталом муслиманском свету довели скоро до уметничке форме. Међутим, када су дела у питању ту нема сумње - Саудијска Арабија креће се курсом све веће ратоборности и екстремизма. Када је реч у Ирану, у питању је земља годинама оспоравана на Западу. Иран је представљен као варварска држава која представља претњу по стабилизацију и безбедност. Нико не може да заборави изјаву бившег америчког председника Џорџа Буша који ју је сврстао као део "осовине зла", заједно са Ираком и Северном Корејом. Заклети непријатељ Израела и Саудијске Арабије, Иран је преживљавао под тешким санкцијама годинама, а тек недавно је изашао из хладног периода када је Обамина админиострација покренула низ дипломатских преговора око окончања нуклеарног програма Техерана. Обамино отварање мировног поглавља није дочекано са одушевљењем у Тел Авиву и Ријаду. Уистину, Иран је дуго представљао стуб стабилности на Блиском истоку. Иран нема територијалних амбиција а његова трпељивост према осталим верама огледа се у подршци сунитима као и напаћеним Палестинцима. Овај регион налази се у периоду највеће кризе која је покренута онда када су САД извршиле инвазију на Ирак 2003, а наставиле рушењем Гадафија у Либији. Запад је пропустио да адекватно процени ризик од тероризма па је уследио језив одговор 11. септембра. Унишатавње насеља у циљу да се она сачувају само је дало снагу регионалним савезницима попут Саудијске Арабије да шире и пропагирају своје секте и неконтролисано варварство. Говоримо о људима које је Оскар Вајлд описао као оне који "знају цену свему, али вредност ничему". Саудијци гурају регион у најопаснија времена која је осетио још од периода хладног рата. Албер Ками је рекао: "Човек без етике је дивља звер пуштена у овом свету". Иста мисао може се применити и на поједине владе и државе. Иступи, Саудијска Арабијо.