Правда

Мађарски премијер Орбан опет се истакао као лидер "непослушних". У петак је затражио да ЕУ на северној грчкој граници, успостави своју нову границу, односно створи "одбрамбену линију" за мигранте. Власт у Варшави се, усвајањем пакета спорних закона, отргла бриселској контроли, али је Орбан најавио вето на било какав предлог о санкцијама ЕУ према Пољској које би казниле Варшаву. Упркос противљењу Брисела и киши осуда из организација за људска права, пољски председник Анджеј Дуда, потписао је спорни закон, који конзервативној влади даје контролу над државним медијима. Гинтер Етингер, комесар ЕУ за дигиталну економију и друштво, запретио је покретањем процедуре надзора против Пољске, пошто је Варшава прекршила заједничке европске вредности. Пољска је, иначе, јак регионални партнер званичне Будимпеште. - ЕУ не треба да размишља о увођењу било каквих санкција према Пољској, јер би то захтевало потпуну једногласност, а Мађарска никад неће подржати предлог било каквих санкција против Пољске - изјавио је Орбан. Осим закона о медијима, Бриселу је трн у оку и ново пољско законско решење о Уставном суду које би могло да јој паралише рад и ослаби судство. Изменама закона о државној управи, као и код медија - усвојеним без јавне расправе, по убрзаној процедури на ноћним гласањима захваљујући већини коју имају у оба дома парламента - укинута је обавеза јавних транспарентних конкурса за руководеће кадрове и обавеза аполитичности. На водеће функције већ долазе активисти Права и правде. За 13. јануар у ЕК заказана је расправа о "еклатантном гажењу основних вредности ЕУ", а потом ће о томе дискутовати и Европски парламент. Шеф ЕК Жан Клод Јункер одбио је захтеве да та расправа буде старт новог механизма по коме би Пољска, уколико се покаже да систематски угрожава правну државу, могла да остане без права гласа у ЕУ. У образложењу захтева за успостављањем границе ЕУ на националној грчкој међи, Орбан је казао да договор са Турском неће бити довољан да спречи стотине хиљада избеглица да дођу у Европу. Бугарска, грчки северни сусед, треба да буде примљена у "шенгенску зону", а Македонији би ваљало пружити финансијску и сваку другу помоћ да би могла да ојача своју одбрану. Орбан, чија је земља прва подигла ограду на својој граници са Србијом како би спречила прилив миграната, подржава већину реформи из "шешира" британског премијера Дејвида Камерона. Мађарска је сагласана са три од четири Камеронова предлога о којима преговара са ЕУ. Питање социјалних бенефиција је "теже", а Будимпешта не може да прихвати никакву дискриминацију. Камерон каже да је његова идеја о ограничавању бенефиција за раднике из ЕУ током прве четири године боравка у Британији, "остаје на столу отворена за алтернативе". Брисел сматра да тај предлог нарушава принципе против дискриминације и слободу кретања између земаља ЕУ. Камерон жели да ЕУ смањи бирократију и пренесе више овлашћења са Брисела на земље чланице, као и гаранције да ће Британија бити заштићена од економских одлука чланица еврозоне. Земље Вишеградске групе формираће заједнички став о реформи бенефиција, најављује Орбан. Из Немачке, Швајцарске, Финске и Шведске стижу драматичне вести о нападима миграната, пре свега о бројним силовањима. Пошто је откривено да је у Немачкој у новогодишњој ноћи било на десетине сексуалних напада у већим градовима, при чему су починиоци углавном били арапског, или северноафричког порекла, огласиле су се остале земље изјавама да се исто догодило и код њих. Међу осумњиченима за кривична дела у Келну је један држављанин Србије, по један из САД и Ирака и два човека са немачким пасошима. Четворица су били из Сирије, пет из Ирана, осморица из Марока, а деветорица из Алжира. Међу оптуженима је 18 подносилаца молби за азил, наводи Шпигл-онлајн. Келнски званичници изражавају сумњу да ће бити изречена иједна правоснажна пресуда, а реакције у немачкој јавности су опречне: од генералне осуде мигрантске популације, до њене одбране речима "нису све избеглице силеџије".