Референдум о Дану Републике Српске, подигао је ниво напетости у суседној држави на забрињавајући степен. Атмосфера је усијана и претњама ратног начелника штаба Армије БиХ Сефера Халиловића како је спреман ратовати у случају да се Република Српска покуша да се отцепи. На то је пак реаговао српски министар спољних послова Ивица Дачић упозорењем да је и Србија спремна за рат како би бранила Републику Српску.
Премда је таква реторика неуобичајена и опасна, иза ње стоје способности да се такве претње заиста и спроведу. Оружане снаге БиХ су у далеко лошијем положају од Војске Србије. Оне су настале 2006. унифицирањем Војске Републике Српске и Војске Федерације БиХ, а данашње Оружане снаге БиХ су подељене по етничким линијама између три конститутивна народа.
Темељ им чине три пешадијске бригаде, по једна бошњачка, хрватска и српска. Но, и њихове саставне бојне једнако су етнички подељене те раштркане широм земље. Циљ тога је било обезбедити равнотежу сила између конститутивних народа, али то је плаћено осакаћеним борбеним способностима, које су на нивоу Оружаних снага занемарљиве. Када би дошло до новог сукоба, нити један од конститутивних народа не би могао рачунати на спремне јединице изнад нивоа батаљона, те би се већина снага морала да мобилише из популације.
Хеликоптери
ОС БиХ намењене су првенствено учествовању у међународним операцијама те је главнина конвенционалних способности изгубљена. Авијација је сведена на једну бригаду опремљену транспортним хеликоптерима Ми-8 и UХ-1, те вишенаменским хеликоптерима Газела, који имају и ограничене борбене могућности, али је неоперативност летелица врло висока. Борбени авиони, 13 застарелих јуришника Ј-21 Јастреб и 7 јуришника Ј-22 Орао, повучени су из службе пре десетак година оснивањем ОС БиХ и ускладиштени на бањалучком аеродрому Маховљани. Ти авиони су у лошем стању и нису годинама летели, но будући да се чувају у хангарима, изгледно је да би их се у случају сукоба део могао оспособити уз помоћ Србије, а у таквом сценарију би их поново користила српска страна. Оклопне снаге којима БиХ располаже нису органски део бригада, већ су концентрисане у тенковској бојни у Тузли, као део бригаде тактичке подршке. Такав устрој изолује тенковски елемент и онемогућује његово правовремено коришћење у боју. У служби је номинално 45 тенкова М60А3 ТТС, но они имају високе трошкове одржавања, што води кa врло ниској укупној оперативности флоте и слабој обуци посада, те је врло упитно на колико се ових тенкова уопште може рачунати. Камуфлажа за пустињу
М-84АБ је ипак повучен из службе БиХ пре више година, а потпуну оперативност никад нису постигли ни француски тенкови АМКС-30 које су у 90-има донирали Уједињени Арапски Емирати. Они су већ били у изузетно лошем стању због неадекватног одржавања, а о минималној корисности у ОС БиХ сведочи да никада нису пребојени из своје пустињске камуфлаже. Борбена возила такође су сароликог порекла, од југославенских М-80 и М-60, преко америчких М113 до занемаривог броја француских АМКС-10. Од релативно велике количине возила, оперативан је само мањи број оклопних транспортера М113, што значи да већина војника не може рачунати на оклопни транспорт, чиме се додатно умањује покретљивост. Извор: jutarnji.hr
