Идеја конструктора и војних планера јесте унапређење ватрене способности пешадије и специјалних јединица Војске Србије избором новог метка који ће бити прецизнији, имати мањи трзај и бољу зауставну моћ на већим даљинама.
Постојећа решења и тестирања увек покажу да актуелна муниција која се користи у свету – совјетски меци од 7,62 х 39 мм, руски меци од 5,45 х 39 и 7,62 х 54 мм, НАТО меци од 5,56 х 45 и 7,62 х 51 мм – увек има најмање један недостатак. Уколико је зауставна моћ велика, трзај је прејак, а уколико је трзај оружја мањи, мања је и зауставна моћ на већим даљинама.
Није занемарива ни чињеница да се у истом калибру, 6,5 милиметара "грендел", за Војску Србије конструишу аутоматске пушке, пушкомитраљези и снајперске пушке, а ни податак да ће аутоматске пушке бити модуларне, односно да ће моћи да користе два калибра.
Да подсетимо, Војска Србије у пешадијским јединицама на нивоу вода (до 40 људи) користи калибре од 7,62 х 39 и 5,56 х 45 милиметара за аутоматске пушке, 7,62 х 54 милиметара за пушкомитраљезе и митраљезе, и 7,9 х 57 милиметара за снајперске пушке.
Новим решењима се ствара један калибар за цео пешадијски вод, што у великој мери олакшава логистику и одржавање оружја. Такође, ново оружје користи поуздани систем рада "калашњиков", који се у нашој војсци непрекидно користи готово пола века.
Искуства из ратова
Ратови вођени у 21. веку показали су да зараћене снаге најчешће не прилазе једне другима већ се пешадија "бије" са непријатељем са 500 или више метара удаљености. Треба поменути и чињеницу да се све више користе шлемови и панцири, што захтева оружје које и на даљинама од 500 метара има велику зауставну моћ, а што је недостатак постојећих аутоматских пушака и пушкомитраљеза. Због тога је још од америчке интервенције у Авганистану 2001. године почела потрага за новим калибром, а у трци учествују меци 6,5 милиметара "грендел" и 6,8 милиметара "ремингтон". Америчка Команда за специјалне операције је расписала конкурс за израду модуларне аутоматске пушке која би имала два калибра, "ремингтон" од 6,8 и 7,62 или 5,56 милиметара, а могли би да се мењају цев и оквир пушке. Вођени том идејом, стручњаци Војске Србије и домаћих фирми наменске индустрије су недавно почели да раде на развоју модуларне пушке, која, осим замене цеви и оквира, има готово исти склоп наоружања као постојеће пушке – што ће у великој мери скратити пут до увођења у употребу. Ново оружје има и савремене оптичке, ласерске и оптичко-електронске уређаје, за гађање циљева дању, ноћу и у лошим временским условима. Произвођачи су домаће фирме "Сова најт вижн", "Телеоптик" и "Сензор инфиз". Такође, метак "грендел" има мањи трзај и омогућава бољу контролу рафалне паљбе, чак и за људе слабије телесне конституције. Војска, осим новог, тестира и наоружање које се већ користи како би се уочиле разлике, предности и недостаци. Тестира се укупно 14 типова наоружања. Код нових пушака масовно се користи специјална пластика за израду облоге цеви, кундака, пиштољског рукохвата, а све то производи "Прва петолетка – наменска" из Трстеника. Метак "грендел" пркоси и природним законима, јер има веома положену путању од тренутка када изађе из цеви. Американци су на тестирању новог зрна закључили да приликом нишањења циља на даљини од 600 метара "грендел" прави путању високу 1,2 метара када се гађа из аутоматске пушке, и 1,07 метара када је испаљен из снајпера. То значи да оружје може да погоди циљ величине човека или мањег возила, без подешавања нишана (који се на већини пушака подешава по подеоцима од по 100 метара), на свим даљинама од нула до 600 метара. Србија, као и многе земље света, ради на побољшању пешадијског наоружања, а чињеница да су домаће фирме и стручњаци изабрали метак типа "грендел", коме још нико у свету није нашао ману, наводи на закључак да ће Војска Србије у будућности имати веома добро и поздано оружје. Извор: РТС