Правда

Пише: Предраг Ћеранић Теоретичари Пентагона сматрају да термин „политички рат“ треба да садржи ширу дефиницију у смислу „употребити сва средства укључујући и ванполитичке и дипломатске компоненте“. Значи: пропагандну, санкције, субверзије, кратки рат. Поједностављено, политички рат је проширена хибридна пријетња која подразумијева конвенционално оружје, односно употребу терориста, терористичких аката, а све у циљу реализације политичких циљева. Из наведених разлога Пентагон је 2015. године објавио Бијелу књигу (SOF Support to Political Warfare White Paper). У поменутом документу протежира се политички рат јер он пружа алате за проактивне стратешке иницијативе у циљу обликовања одређеног простора. На тај начин се спрјечавају напади противника (Русија у првом плану)  и онемогућава извођење његовог протуудара. Према стратезима Пентагона тако би се неутралисале и садашње предности које су Руси стекли водећи асиметрични рат. Наиме, према процјени Пентагона, Руси ограниченим али софистицираним капацитетима све „држе у шаху“ у Сирији, али су довели у питање и планове о подјели сјевера Африке, и план о походу на Кавказ. С обзиром да су у Сирији заустављени на путу за Кавказ,  стратези раде на „паљењу“ централне Азије, користећи првенствено Авганистан, како би се „ватра“ ширила према меком трбуху Русије и према Кини. До тада је Сирија и даље у фокусу, гдје САД трагају за „првим кораком“, који би био увод у америчку војну интервенцију и улазак трупа САД у Сирију, јер у Алепу гори аларм. Све су прилике да ће се стратези саплести и пасти јер нису схватили јасну поруку Русије. Русија је у Сирији легитимно присутна, уз поштовање свих међународних норми. Путин је уочи руске интервенције у Сирији на сједници Генералне скупштина УН упозорио САД да треба да се врате у оквире међународних норми и Повеље УН. На Обамином лицу је била примјетна досада и циничан осмјех. Након војних удара које је Русија у Сирији извела, осмјеха више није било. Увод у америчку војну интервенцију је брига о хуманитарној катастрофи, коју, наравно, у Сирији проузрокују Руси. У тој функцији је моћ европских медија, али и медији америчких савезника попут Канаде, Аустралије, земаља Комонвелта. Руси се сатанизују на основу режираних снимака у којима се дјеца ваде испод рушевина. А шта је са дјецом Либије, Ирака, Југославије? Зашто се не приказују злочини Исламске државе над дјецом и цивилима? То демократски и професионални медији Запада не објављују да не би узнемирили своје грађане.