Правда

Пише: Ростислав Ишћенко, председник Центра за анализе система и прогнозе Анализирајући ову изјаву, морамо одмах рећи да војна лица увек размишљају по својој војној логици. Али, шта видимо сада? Тренутно постоји константно појачавање напетости у билатералним односима Русије и САД. При чему се земље налазе на ивици војног сукоба већ дуже време, јер такозвани хибридни, или „прокси-рат“, који се води у Украјини и Сирији, фактички све више постаје директно сукобљавање једних са другима. Штавише, у Сирији су с једне стране укључени амерички савезници, а са друге стране је група Ваздушно-космичких снага Русије. На тај начин, чак се и оружане снаге две државе, иако посредно, конфронтирају у одређеним регионима. С америчке страни- чак и пре изјаве генерала Милија - објављена је фактички директна претња Русији од стране Стејт департмана - наводно, због подршке Асаду, Русија ће слати у пластичним врећама тела својих војника кући и губиће авионе. Одмах после ове изјаве следило би упозорење Пентагона: САД су спремне да нанесу превентивни нуклеарни удар по Русији. Затим следи Путинов одговор да ми излазимо из плутонијумског споразума. А онда и ултиматум: уколико желите да нормализујете односе, ево вам услови: ставите ван снаге „закон Магнитског“, укините санкције, платите компензацију и тако даље. А облик нашег ултиматума биће јасан: „Момци, предајте се и платите репарације и обештећења“. Разумљиво је и то да ће овај одговор бити неприхватљив за САД. Они, заправо, нашу реакцију нису ни очекивали. Јер, САД никада нису изгубиле рат - барем, оне тако сматрају. Међутим, преведена на свакодневни језик Путинова изјава, изречена практично одмах након претње нуклеарним нападом на Русију, звучи отприлике овако: „Чули смо вас. Разумели смо све. Ако желите, пробајте. Ми се не бојимо и спремни смо за сваки облик војне конфронтације“. Како се то ради у политици? Ако си рекао „Даћу ти мотком по глави“, онда мораш бити спреман да ти одговоре „Па, хајде, удри“. И тада мораш или да удариш или да покажеш своју беспомоћност. Сједињене Државе су објавиле: „Ми претимо нуклеарним ратом“. Русија им је одговорила: „Ми се не бојимо“. Дакле: мораће се или борити или демонстрирати своју беспомоћност. Демонстрација америчке беспомоћности ће значити да ће не само савезници широм света, већ и вазали, поданици и свакакве полу-независне земље, попут Ирана, које се противе Сједињеним Државама, схватити - све. Светски хегемон, очигледно, може да прети, али да делује - не сме. Стога су се, изгледа, Сједињене Државе нашле у критичној ситуацији. Неопходно је или повећавати улоге - али онда постоји ризик тоталног нуклеарног рата - или се повући. А ми не само да смо им одговорили, него смо им још и нешто продемонстрирали. Пре пола године одржане су истовремене вежбе Стратешких ракетних снага и ПВО, у којима је симулирано одбијање нуклеарног напада и одговор на њега. А сада Министарство за ванредне ситуације изводи вежбу заштиту становништва од нуклеарног напада. При чему је Министарство за ванредне ситуације известило да ће у вежби учествовати до 40 милиона људи - готово трећина становништва Руске Федерације. Вратимо се Милијевој изјави. Амерички генерал је само констатовао чињеницу да су односи Русије и САД заиста достигли танку линију, као за време Кубанске ракетне кризе. Па можда чак и тању, зато што, прво, увек постоје луди „јастребови“ у Пентагону и, на пример, администрација, која каже: „У рат. Само реците где?“ Друго, увек постоји одређена логика војно-политичких корака. Ако си на границама формирао војну групу, у неком тренутку та војна група почиње да врши притисак на твоје политичке одлуке. Ни Хитлер 1941. године, ни Наполеона 1812. Нису могли да обуставе инвазију на Русију: јер - војска чека. Механизам је покренут и ради сам од себе. Зато је сада, по мом мишљењу, на основу логике развоја војно-политичке ситуације, рат у извесној мери неизбежан. Јер, САД морају признати да су у одређеном степену пренаглиле. Да, то неће бити капитулација у оквиру Путиновог ултиматума, али ће то бити веома озбиљан губитак угледа на глобалној сцени. Друга опција је - наставити са подизањем тензија, схватајући притом да су ракете спремне да узлете и погоде територију САД, такође. Војници се припремају за рат. И ако они виде да су политичари готово довели до њега, тада они констатују: рат је неизбежан. Они су за то обучени. Њих су већ приморали на мобилизацију, пребацивши их у режим војних дејстава. Под претпоставком наставка ове тенденције, никакво друго решење, осим ратног, Сједињене Државе не виде. Оне се морају или повући и променити формат своје спољне политике и потпуно је преобликовати - о чему је, у ствари, говорио Путин, захтевајући од Американаца да промене свој однос према Русији, - или да иду директно ка рату. Сваки наредни корак у том правцу може бити корак ка самом почетку рата. И једно и друго да буде - не може. Извор: fakti.org