Трговински споразуми, Споразум о трансатлантској трговини и инвестиционом партнерству (ТТИП) и Свеобухватни економски и трговински споразум (ЦЕТА), између ЕУ и Сједињених Америчких Држава и Канаде имају за циљ отварање зоне слободне трговине са обе стране Атлантика. У срцу договора је контроверзни протокол за решавање спорова између инвеститора и државе - ИСДС протокол, према којем предузећа којима је забрањена продаја својих производа и услуга у држави која је део споразума могу да туже владу због изгубљене зараде. Један пример је храна. Ако америчкој прехрамбеној компанији која се бави производњом пилећег меса чишћењем очерупаних трупова у хлорисаној води није дозвољено да га продаје у ЕУ, где је таква пракса забрањена, компанија може да се позове на протокол ИСДС, да поднесе случај посебном трибуналу и тужи за губитак зараде. Исто важи и за генетски модификовану храну, која је у великој мери забрањена у ЕУ, али не и у САД. Клајентерт је покренула судски поступак против Европске комисије због прећуткивања званичне анализе да ли је контроверзни протокол ИСДС (или његова предложена верзија, Инвестициони судски систем) компатибилан са законима ЕУ. "Документи којима се утврђује закон нису стратешки, јер нису о преговарачкој тактици. Комисија је, као и увек, обавезана владавином права током трговинских преговора. Откривање докумената који постављају ова законска ограничења не може ослабити преговарачку позицију", рекао је адвокат Клајентерта Лоренс Анкерсмит.

Маргинализовање ЕУ закона

Комисија је одбила да обелодани документа која садрже чисто правну расправу о компатибилности права ЕУ са одредбама инвеститора ИСДС и ИЦС у трговинским споразумима, као што су ТТИП и његов канадски еквивалент ЦЕТА. Према законима ЕУ о транспарентности, јавност има право да види документа. Међутим, Комисија је одбила приступ рекавши да би правне последице поткопале њену преговарачку позицију. Мишљење Клајентерта је да би механизми ИСДС успоставили арбитражни систем ван правосудног система ЕУ, али који би за њега био обавезујући. "Такви механизми донели би додатну судску помоћ у оквиру правног поретка ЕУ која је независна од судова ЕУ. То би, у ствари, био систем који би омогућио страним инвеститорима да маргинализују судове ЕУ и прибегавају потраживањима која нису доступна домаћим инвеститорима", наводи се у њиховој правној студији. Од потписивања или непотписивања ових споразума у великој мери зависи и будућност односа САД и земаља ЕУ. Уколико буде потписан, земље Европске уније у многим сферама практично губе суверенитет и постају зависни од правне регулативе у САД. Такође, широм Европе очекивани би били масовни,. па и насилни протести. Уколико не буде потписан, ЕУ ће по први пут одбити једну од многих "непристојних понуда" из Вашингтона, а у ком смеру би се након тога кретале транс-атланске везе, тешко је и претпоставити.   Извор: rs.sputniknews.com/Правда