Пише:Ђоко КесићМило "Бритва" има урођени инстикт за опстанак. Због тога, верујем да је већ спаковао ствари, узео пластичне банковне картице, пасош - спреман да под хитно напусти место злочина. Он нема избора, ако остане у Подгорици следује му оптуженичка клупа, одговараће за организовани криминал, корупцију, а могуће и за наводне политичке и личне ликвидације. Много је једноставније да потражи резервну домовину. Где ће завршити, велико је питање. У Београду, мало је вероватно. Ако га власт у Србији условно симпатише, такав блам јој није потребан. У Русију или на Исток није добро дошао. На Западу, Лондон и Вашингтон су дигли руке од њега. Овим престоницама тиранин типа Ђукановић није пожељан гост, заправо је бламажа. Могуће је да ће Ђукановић завршити у Јужној Америци, некаквој Боливији, Аргентини, Никарагви... Многи слични њему у ближој и даљој историји налазили су тамо спокој искључиво због високих банковних рачуна. Дакле, сувишно је питање ко ће победити на парламентарним изборима у Црној Гори у недељу 16. Октобра. Мило Ђукановић апсолутни господар Црне Горе са све својом 27-годишњом тиранијом сигурно неће. Чак и да својим познатим махинацијама номинално намакне највећи проценат гласова – Он је изгубио! Тој причи је крај. Треба се плашити једино да ће свој престо бранити заметањем буне, спас тражити у грађанским сукобима после избора. Очајнику његовог типа свака нада за опстанак на власти нема цену. Његова четвртвековна власт, од догађања народа на Жутој греди до данас, почивала је и хранила се на два извора: србомржњи и корупцији. Усавршио је тај модерни метод тираније, новцем је куповао медије и опозицију. Та матрица је потрошена, политичка Црна Гора, она у опозицији, а и многи у власти препознали су време које каже – Доста је било, Господару. Вратио му се онај усуд који почива на мудрости "ко сабљом сече, од ње и гине", избацило га на површину мутно време догађања народа, вратило му се кад су му се догодили Брђани и бројни понижени у Црној Гори пре годину и нешто оним кампом испред Владе којој је он и данас премијер. Да је протегнутом господару Црне Горе истекао рок употребе схватили су његови поданици крајем прошле и почетком ове године, кад су земљопоседници и кућевласници – домаћи и иноземни – почели масовно да продају имовину. Црна Гора није више место које греје нада. Чак и споромислећи житељи Црне Горе коначно су препознали право лице Милове страховладе кад је арестирани, његов први партијски саборац, Светозар Маровић пред судом признао крађу која се мери стотинама милиона евра. Питају се данас јавно, колико је то њихв господар сврнуо на своје рачуне и рачуне своје породице која је већ деценијама истински поседник Црне Горе. Ђукановић је одавно већ богат човек. Јавно признаје да је "зарадио више од двадесет милиона евра". Незванично, његова имовина је вишеструко већа. Све је срочено у предизборном слогану Демократског фронта: "Ми ли Он". Све поменуте сигнале препознала је Црна Гора изузев њега самог. Шта су резултати Милове двадесет седмогодишње владавине: - Он је несумњиво даровит политичар, убедио је грађане Црне Горе да је природно да су само он и његова породица богати и моћни, а остатак нека се челичи у оскудици. - Да би остварио те циљеве укинуо је демократију, све је куповао новцем: моћ, опозицију гласаче, медије, паваљке, љубавнице, криминалне групације... - Колико памти писана и она усмена историја, Миловом заслугом Србију и Црну Гору никад нису делили дако дубоки канали. Чак ни Секула Дрљевић није имао толико сулуде идеје. - Повео је сопствени крсташки рат против Срба и свега што је мирисало на Светосавље. - Забранио је практично Српску православну цркву, осмислио некакву црногорску цркву и за њеног "патријарха" лично поставио распопа из Смедерева, извесног Мираша Дедејића. - Римокатоличка црква у Црној Гори има веће права него СПЦ. - Укинуо је ћирилицу, српски језик, избацио га из уџбеника и школа, наредио да се осмисли црногорски језик са језички давно изумрлим синонимима. - Набедио је Његоша и престону породицу Петровић да нису Срби и да се никад нису тако изјашњавали. Горски вијенац једва је измакао његовој редактури. - Да би показао своју добровољност да се увуче Бриселу и Вашинтону, признао је наказну државу Косово, увео санкције Русији и аплицирао за НАТО савез. - Има тога још, па то је изазвало грађење код многих Срба у Србији, Републици Српској и диљем земљиног шара, да опишу свој однос реечницом "Не видим разлику између Црне Горе и ЕкваторалнеГвинеје". - Издао је пријатеље, кумове, издао је црногорску честитост и достојанство, учинио је све да се млађи у Црног Гори и не сећају шта то беше. Мило ових дана брани своју минорну позицију лексиком како га руше Москва и Београд, који су устали због наводне жеље Цне Горе да приступи НАТО алијанси!? Каква бедастоћа. Заборавља да свака тиранија има своју спиралу успона и пада, све заврше слично. У каљузи, бекством и формирањем владе у егзилу.
Па Господару, да се не поздрављамо. Плати рачуне и одлази. Извор: Правда
