За време Хладног рата сукоби су се водили у име САД, Русије и повремено Кине.

Тада су се водили ратови у Кореји, Вијетнаму, Анголи, Авганистану,...

Међутим, како се наводи у анализи објављеној на сајту "Индипендент" има много више доказа за то да је заправо Трећи светски рат већ почео, иако га футуролози из прошлости нису овако замишљали.

Данас је планета много асиметричнија у погледу насиља и свет је већ захваћен бројним ратовима.

Питање је да ли ће данашњи (релативно) мали ратови прерасти у отворен сукоб суперсила у ком ће учествовати САД, Русија и Кина.

У свету постоји око 195 држава. Само за десетак држава се може рећи да живе у правом миру, без већих опасности од сукоба. Према Глобалном индексу мира, најмирнија држава на свету је Исланд, а следе Данска, Аустрија, Нови Зеланд, Португал, Чешка, Швајцарска, Канада, Јапан, Словенија и Финска. Мали проценат укупног светског становништва живи у овим "оазама мира". Са друге стране листа конфликата, ратова, грађанских ратова, побуна и сталних стања терора је много много дужа од ове. На тој листи су агоније у Сирији, Авганистану, Ираку, Украјини, Јемену, затим напади Боко Харама у Западној Африци, па нарко ратови у Мексику, побуне у Мјанмару, Јерменији, Азербејџану, доскорашњи рат побуњеника ФАРК и владе у Колумбији... Велика Британија је на неки начин стално од 1914. године била у некој врсти сукоба, са изузетком 1968. године.  Свет је, дакле, у рату и то већем него икада раније. Ратови су постали начин живота за већину становништва. Наравно, сваки конфликт је другачији. Слогани попут "рата против тероризма" и "рата против радикалног исламизма" не успевају да прикажу стварност. Многи од ових ратова се воде између различитих група милитантних исламиста где је мање -више видљива подела између шиита и сунита. Примери су Сирија, Ирак и Јемен. Велике силе као што су САД и Русија умешане су у многе од ових ратова. Недавно је САД ушла и у рат против Хута које подржава Иран у Јемену. Међутим, учесници рата су и терористи који нападају градове широм света. Терористичких напада је било у великом броју и раније, али данас има много великих терористичких организација. "Судар цивилизација", чувени израз који је сковао Самјуел Хантингтон пре четврт века, није се ипак материјализовао онако како га је он замислио: велики блокови нација који се боре не због супротстављене идеологије, већ због припадности различитим цивилизацијама. Уместо тога, данас имамо фрагментисане, хаотичне, непредвидљиве "групе играча" које варирају у величини и моћи од САД до "усамљеног манијака са мачетом" који напада у возу у Немачкој, или до групе "опијене деце војника" у Централноафричкој Републици". Постоје ратови који пркосе категоризацијама. Такав је на пример рат у Јемену, где ратују они које подржава Саудијска Арабија против оних које подржава Иран. САД желе да имају добре односе и са Ријадом и са Техераном. Опасност од новог Хладног рата води ка победи терориста Ипак, било да се свет већ налази усред Трећег светског рата или не, свет је у непосредној опасности и од Другог хладног рата. Како наводи "Индепендент", ови облици светских сукоба могу да произађу један из другог. Односи Русије и САД се погоршавају, а Кина, богатија, активнија и боље наоружана него икад, окреће се Москви. Уколико САД и Русија не буду могле да се заједно боре против заједничке претње каква је Исламска држава, разлога за оптимизам биће мало. Руски председник Владимир Путин је добио свој рат у Украјини анексијом Крима и дефакто заузимањем Источне Украјине на самим границама са НАТО и ЕУ. Узевши у обзир чињеницу да Доналд Трамп стално хвали Путина и жели добре односе са њим, можда би његова победа била боља по светски мир, него победа кандидата демократа Хилари Клинтон. Међутим, питање је која би била цена његове победе. Трамп би изоловао САД, не би помагао другим чланицама НАТО. То би могло да доведе до руског присвајања територија балтичких земаља, али и појединих централноазијских. Постоји и опасност од тога да Хладни рат прерасте у "врели рат" брзо попут почетка Првог светског рата. Постоји много земаља у којима би могло да се деси оно што се десило на Балкану 1914. године, а то су на пример балтичке државе, земље око Јужнокинеског мора, Украјина, државе Блиског истока. "Врели рат" вероватно не би значио директну борбу Американаца и Руса. У историји су се углавном борили они које су ове државе подржавале. У Авганистану, на пример, против Руса су се борили муџахедини које су подржали ЦИА и САД преко Пакистана. У бројним сукобима страдали су више локални војници цивили него припадници војске САД или Русије. Други Хладни рат ће вероватно имати такав карактер, али на много више места, са много више жртава, тероризма, смртоноснијим оружјем, са мање поштовања према државним границама и више опасности од ескалација. Како год звали све ове сукобе у свету, сигурно је то да је цео свет у опасности, а да ће као и обично, највише страдати недужни. Извор: Блиц