Правда

Према оцени Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, вредност “заробљене”, а не укупне српске имовине” на Косову, износи око 17,5 милијарди долара, а будући да је Србија учестовала трећински у средствима некадашњег Фонда за подстицај бржег развоја неразвијених република и покрајине КиМ у време СФРЈ, српска потраживања по том основу су 5,5 милијарди долара. - Уз то, процењује се да је вредност имовине око 40.000 српских породица које су 1999. године избегле са Косова најмање четири милијарде долара, а да је од милион хектара земљишта на Косову  приближно 55 одсто у тапијском власништву Срба – истиче професор Савић. Поред тога, додаје,  предузећа из Србије на Косову имају преко 1.000 објеката, од чега, рецимо, ПТТ-у припада више од стотину. Он сматра да је Србија пропустила велику шансу када је о српској имовини на Косову реч 2001. године јер је тада уживала велику наклоност света и тада је требало да се састави списак потраживања. Сада је ситуација знатно другачија, јер је међународна заједница пристрасна и намера јој је да Србија сву имовину на Косову преда у руке тзв. држави Косово и за то примењује принцип штапа и шаргарепе, условљавајући напредак Србије на путу ка ЕУ. Србија се сада налази на вододелници и треба да стави прст на чело шта јој ваља чинити - закључује Савић. Публициста, новинар и бивши стручни  сарадник Привредне коморе Србије Бранислав Гулан указује да је Србија за три деценије у КиМ уложила 17,6 милијарди долара. Само имовина 1.358 предузећа коју су приватизовали косовски органи, а припадају српским фирмама, процењује се на више од 1,5 милијарду долара. Узурпирано је чак и милион катастарских парцела обрадивог земљишта, ливада и шума које вреде 50 милијарди евра. Српска непокретна имовина чини чак 58 одсто имовине на КиМ. Србија је до сада враћала дугове – остало је око 1,2 милијарде долара, иако није убирала средства од пореза на КиМ – оцењује Гулан. Због продаје у бесцење, често и по десетоструко нижој цени од реалне, од приватизације српских фирми сакупљено је тек нешто више од 265 милиона евра и они су припали косовским органима. Јасно је, тврди Гулан, да је приватизација обављена на КиМ нелегална и да је она заправо легализовала етничко чишћење прогнаних Срба и других неалбанаца. Приватизација на КиМ је маскирана “у закуп од 99 година”, није легална и не би смела да произведе било какве правне последице за Србију и њене органе. Имовинска права свих морају бити загарантована без обзира на кончано решење статуса Косова. Сем јавних предузећа: Поште и Телекома, Косовске електроенергетске корпорације, Железница Косова и комуналних предузећа, 90 одсто некадашњих друштвених предузећа на КиМ не ради. Иначе, само књиговодствена вредност Железница Србије на КиМ, рачунајући ту дакле инфраструктуру и возна средства, премашује 206 милиона евра – указује Гулан. Бранислав Гулан указује на податке српског Економског тима за КиМ, према којем у јужној покрајини постоје огромне непокретности: 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, више од 1,4 милион квадратних метара службених зграда, 145.000 квадрата пословних и 25.000 квадрата стамбених зграда, 4.000 квадрата објеката посебне намене, као и 750.000 квадрата грађевинских објеката. Још пре неколико година само овај део државне имовине процењен је на око 220 милиона евра. Ту је и војна имовина са својим непокретностима и земљиштем, рачунајући и војни аеродром код Приштине, са проценом вредности имовине од око 95 милиона евра. Србија је под притиском међународне заједнице преузела косовски спољни дуг од преко милијарду долара и на основу камата за њега  до сада платила најмање 350 милиона долара. Док је Србија плаћала камату на косовски спољни дуг, у  међувремену многа српска предузећа на Косову приватизована су  без знања власника тако што је Косовска поверилачка агенција формирала нова предузећа на која је преносила имовину старих, док су обавезе остале ранијим власницима, па није искључено да ће неко од Србије тражити да испуни те обавезе – рекао је Савић. Извор: Дневник