Они не прихватају понашање које би могло да им унапреди финансијску сигурност и оријентисани су на краткорочне уместо дугорочне циљеве на плану финансија, закључак је новог истраживања финансијске писмености.
Ниво финансијске писмености, као комбинација оцена за знање, ставове и понашање, релативно је низак и просечан резултат је 13,2 поена од могућих 21, показало је Међународно истраживање финансијске писмености Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) чији су резултати објављени.
Финансијски најписменији су Французи а следе грађани Финске, Норвешке, Канаде и Хонгконга. На зачељу је Пољска а тек нешто боље од ње по финансијској писмености су Белорусија, Хрватска и Бразил.
Међутим, гледано према појединачним показатељима, највише поена из финансијског знања има Хонгконг - 5,8 према 4,9 Француске која је у укупном пласману најбоља.
Разлике у нивоу финансијског знања између земаља су велике.
С једне стране, четворо од петоро (84 одсто) одраслих у Хонгконгу и Кини може тачно да одговори на најмање пет од седам питања из финансијске области.
На другој страни, тако висок резултат у Албанији, Белорусији, Хрватској, Бразилу, Русији, Великој Британији и још неким земљама бележи једва сваки други одрасли испитаник.
Посебно забрињава слабо знање о акумулацији камате на штедњу и чак и у најбоље пласираним земљама - барем сваки пети испитаник не може да израчуна стање на рачуну након што се дода камата од два одсто.
Истраживање ОЕЦД показало је да финансијско знање зависи и од рода. Статистички гледано, у 18 од 30 земаља и територија мушкарци чешће од жена бележе више тачних одговора на питања из области финансијског знања.
У 15 земаља и економија мање од половине одраслих има дугорочне финансијске циљеве и настоји да их оствари, што се сматра кључним за дугорочну финансијску безбедност и благостање.
О задуживању како би "саставили крај с крајем" говори барем четворо од десеторо испитаника у Тајланду, Грузији, Турској, Албанији и Белорусији.
Та чињеница указује на висок ниво финансијске крхкости у тим земљама, вероватно због ниских или нестабилних прихода и немања штедње.
Када је реч о финансијском понашању, испитаници су најслабији у буџетирању, планирању унапред, избору производа и коришћењу независних савета. Укупно низак ниво финансијске писмености указује на потребу да финансијско образовање почне што раније, најбоље још у школи, наводи се у извештају ОЕЦД.
Истраживање је обухватило 51.650 испитаника старости од 18 до 79 година из 30 економија укључујући бројне чланице ЕУ, Албанију, Бразил, Кину, Русију, Норвешку и Турску. ИЗВОР: Б92
