1. Не ради се само о Путину

Важно је препознати да амерички проблеми са Русијом нису искључиво ту због Путина. Они су геополитичке природе. Нити Путинов одлазак, нити шира промена власти не би решила тај изазов. Путин резонује у складу са стогодишњом традицијом руског стратешког промишљања, и његова спољна политика има велику подршку елита. Геополитичко ривалство великих сила је неизбежно, независно о унутрашњу политику. Следећа америчка администрација, наставља "Фореигн Полицy", требало би да схвати да се политика Москве не може једноставно поделити у подручја сарадње и она неслагања.

2. Украјина би требало да престане да буде замрзнут конфликт

Руска агресија против Украјине била је један од почетака нове ескалације тензија и неповерења које данас дефинишу однос САД-а и Русије. Вашингтон је на то покушао да одговори међународним санкцијама и дипломатском изолацијом како би приморао Москву да се повуче из Украјине. Но, Руси су одговорили сопственим протвмерама, реципрочним санкцијама. Решења за сада нема, Украјина је и даље ратно поље.

3. Искрени дијалог о Европи

Москва и даље има довољну снагу да обликује безбедоносно окружење у Европи. Што се тога тиче, задатак за следећег америчког председника јесте да успостави одржив европски безбедоносни оквир, са руским суделовањем, на дужи рок. Непосредни циљ нове америчке администрације требао би да буде да одржи интегритет НАТО-а као јамца европске стабилности. Вашингтон би требало да покуша поново да покрене разговоре са Москвом око улоге Русије у безбедносној архитектури Европе.

4. Више контроле наоружања

Чак и уз смањење нуклеарних снага под разним уговорима о контроли наоружања попут уговора СТАРТ из 2011., Русија је још увек једина земља која може да уништи Сједињене Државе као функционално друштво за 30 минута, пише "Фореигн Полицy". Но, није реч само о нуклеарном наоружању, него и о оном конвенционалном. Русија је други највећи продавач оружја после САД-а. Руска продаја оружја Ирану, на пример, остаје највећа брига Израелу, Саудијској Арабији и Турској на Блиском истоку, док продаја напредног оружја Кини пали аларм у Јапану и Јужног Кореји и компликује америчке напоре да гарантују безбедност у источној Азији.

5. Сарадња с Русијом у Азији

Задржавање ширења утицаја Кине у данашњем свету немогућ је задатак. Уместо тога, следећи председник САД требао би да направи флексибилне коалиције са другим великим силама како би канализовали кинески утицај да не угрожава америчке интересе, или, још боље, да ради у корист Вашингтона. Русија би могла бити један од тих партнера ако би Сједињене Државе могле да избегну ситуацију у којој би Кремљ заправо био пословно и стратешки завистан о Пекинг.

6. Ширење преговора око Сирије

Након колапса преговора о прекиду ватре и хуманитарне катастрофе у Алепу, сиријска криза захтева обазривост. САД нема бољи избор него да сарађује са Русијом, која је након интервенције у септембру 2015. постала један од кључних играча. Разговори са Москвом о Сирији неће имати веће шансе за успех осим ако они не буду укључивали и разговор о ширем кругу проблема, попут оних у Европи.

7. Показати да Америка испуњава своја обећања

Као и у Хладном рату, постоји идеолошки елемент данашњег америчко – руског ривалства. Међутим, уместо да заговара комунистичку класну борбу, Москва је усмерена на то да поткопа амерички кредибилитет. Хладни рат се у великој мери завршио зато што су Руси видели Сједињене Државе као успешно и просперитетно друштво чији би модел требало опонашати. С друге стране, амерички неуспеси у Ираку и Авганистану и последице финансијске кризе из 2008. САД више не чине толико привлачном. Задатак новог председника биће да то промени. Извор: Telegram.hr