Докази да Русија активно ради на томе да угрози Хиларине председничке изгледе непрестано расту. Када су хакери објавили мејлове Демократског националног комитета само неколико сати пре Демократске националне конвенције, стручњаци за безбедност на интернету су пронашли отиске руских агената. Затим је дошло и до хаковања Џона Подеста, председавајућег у Клинтоновој кампањи.
Америчка Влада сада формално оптужује Русију за мешање у америчке изборе и како је до сада сваки случај мешања нанео штету демократском кандидату, Хилари Клинтон. Иако се Трампова кампања фокусира да гласаче обавести и назначи све Клинтонове грешке и посртања, Путин демократску представницу види као претњу која може да угрози његове циљеве. За Путина заустављање Клинтонове није само важан стратешки циљ, већ је и питање личне победе. Ако се вратимо у 2011. годину, Путин се суочавао са протестима у земљи који су били највећи још од распада Совјетског Савеза. Одслужио је два мандата као председник, што је бројка која је дозвољена, а 2008. је постао премијер, али још увек држећи све конце у својим рукама, док је његов савезник, Медведев, био председник. Затим је објавио да жели и трећи мандат као председник. Три месеца касније, опозиција је била бесна кад је његова странака убедљиво победила, наводно захваљујући преварама. Тада су, упркос леденим московским температурама, људи изашли на улице руске престонице тражећи фер изборе и крај Путинове владавине. Тадашња секретарка САД, Хилари Клинтон, је стала на страну протестаната: "Руски народ заслужује транспарентне и фер изборе, који су слободни и поштени". Путин је кривио Клинтонову за протесте, и тврдио како је она послала сигнал опозицији. Од тада, његова лична нетрпељивост поклапа се и са његовим великим стратешким циљевима. У последњих неколико година, он изазива НАТО, ЕУ и САД, кад год може. Према мишљењу западних аналитичара, Русија "покушава да дискредитује транс-атлантске везе и западни либерални демократски модел, подржавајући крајњу десницу против ЕУ и манипулишући земљама источне Европе". Клинтонова је за разлику од Трампа, годинама коментарисала како ће она бити много "тврђи" противник Путиновим амбицијама него Обама, рекавши "како САД морају да нађу начин да спрече Руску агресију у Европи и шире." Док Хилари делује одлучно у томе да пооштри америчке ставове, спољна политика Доналда Трампа се поклапа са руском. Он је говорио о усклађивању своје политике у Сирији са Путиновом и Асадовом, као и о укидању економских санкција против Русије. Кад је Путин оправдао руско преузимање Крима као напор да заштити руску мањину која се тамо налази, Клинтонова је рекла да то подсећа на Хитлерово оправдање за преузимање делова источне Европе. Путин је прокоментарисао како "у њеним изјавама никад није било превише љубазности". Најважнија ставка спољне политике, и за САД и за Русију, је грађански рат у Сирији. Трампова кампања је нудила доста конфликтне идеје, али у скорашњој дебати чини се како је републикански кандидат стао уз Путина. Док Обама има веома уздржан став према кризи и шаље државног секретара Џона Керија на маратонске преговоре са руским колегом, Русија наставља са бомбардовањем цивила у знак подршке Асаду. Клинтонова звучи одлучније и жели да се уведе "зона без летења", која ће да порази не само сиријску војску већ и самог Путина. Она каже како би информисала редовно Русију о свему што се ту дешава, како не би дошло до сукоба, додајући "како их жели на столу", али то је оштро одступање од тренутне политике, и оне која највероватније дубоко узнемирава руског председника. Извор: Блиц
