Правда

Пише: Предраг Ћеранић Босић се фокусирао на политичку одговорност локалних партијских лидера, али није искључио ни властиту. Међутим, убрзо је вођство СДС-а позвано на састанак у амбасаду једне мање средњоевропске земље, која је одабрана јер није упадљива, и састанак у њој заказан, како је процијењено, не би привукао ничији пажњу.  Састанком су предсједавали људи из других амбасада, политички далеко важнијих од амбасаде у којој се састанак одвијао. Босићу је одмах речено да „спусти лопту“ и ни у ком случају за пораз не прозива локалне лидере јер би покретањем њихове одговорности  „потргао“ страначку инфраструктуру. Тражено је да у јавност не износи оштре квалификације већ неодређене, у смислу да се трага за рјешењем. Речено је и да ће „они“ инсистирати да се за двије године заједно са општим поново одрже локални избори, а да до тада СДС треба да настави са нападима на локалну и републичку власт, за што ће имати политичку и медијску подршку. Канонада оптужби за корупцију и криминал треба да створи атмосферу погодну да се у датом моменту ухапси предсједник Српске и то је то – слиједи преузимање власти. Босић је лопту спустио, али је врло брзо остао без ње, јер је његова понуђена оставка прихваћена, а Главни одбор СДС за новог предсједника предложио Вукоту Говедарицу, једног од „локалаца“, који би након сједнице скупштине странке заказане за 23. октобар у Бањој Луци требало да преузме руковођење СДС-ом. Из писма које је Огњен Тадић, потпредсједник странке, који је заједно с Босићем поднио оставку на све страначке функције, упутио Главном одбору СДС, сазнајемо за низ детаља који одсликавају атмосферу и односе у овој странци. Тадић тако указује да је временом странка доспјела у стање хипнозе и да су „неки ликови у странци су искористили то стање да би разиграли параноју у самом врху странке и преко ње управљали људима, а самим тим и политичким процесима“. У подробној анализи односа, пропуста и недосањаних снова о преузимању власти Тадић је указао да се политика није водила у Парламентарној скупштини већ у Савјету министара БиХ, што је било погрешно. Важне одлуке у име СДС-а доносила је уска група људи на неформалним састанцима, који су више личили на дружење.  Тако смо од Тадића сазнали да се политика СДС-а, слично као у СДА, кројила на „сећији“ и да је при томе Мектић водио главну ријеч. И управо ти који су најодговорнији за изборни неуспјех, умјесто да буду разријешени свих страначких и државних функција, преузели су странку, направили пуч, констатује Тадић. Уједно, Тадић је индискретно запријетио да би могао срушити Савјет министара јер већина зависи од њега и посланика Дарка Бабаља. Све у свему, СДС ће се бавити сам собом и како ствари стоје, ни страни ментори неће моћи пуно помоћи.