"Све се то догодило у Југославији. Одатле је све кренуло. Ја тада нисам био председник. Јесам ли ја можда окренуо авион над Атлантиком? Примаков је то учинио. Узгред, Јељцин им је био јако добар, а када је заузео чврст став око Југославије, одмах су почели говорити како он воли да попије. Тако је почела компромитација ", казао је Путин.

Јевгениј Примаков, некадашњи шеф руске дипломатије, те 1999. године био руски премијер. Његов сукоб са тадашњим руским председником Борисом Јељцином ескалирао је оптужбама према Борису Березовском, кључном олигарху блиском Кремљу. Примаков га је оптуживао за корупцију те је подржавао истрагу против Јељцина и његове породице.

Унутрашња политичка ситуација у Русији додатно се закомпликовала када је почела нова југословенска криза. НАТО се спремао да напдне једну од последних руских савезница у Европи, Југославију Слободана Милошевића.

Примаков се свим силама трудио да увери Сједињене Државе да не користе силу. Те среде 24. марта 1999. године, Примаков је авионом кренуо у Вашингтон надајући се како ће му одобрити милијарде долара помоћи. Летећи изнад Атлантика, схватио је да су су амерички ваздушни напади на Југославију неизбежни. Потпуно је побеснео. Наредио је окретање авиона и повратак у Русију. Раније тог дана, негирао је да је Русија прекршила међународни ембарго против Југославије покушајима да им допреме борбене авионе МИГ-21.

Још у ваздуху, Примаков је назвао америчког потпредсендика Ала Гора и затражио гаранције да Вашингтон неће кренути у бомбардовање у тренуцима док се он састаје са америчким председником Билом Клинтоном и представницима ММФ. Та, гаранције, очито, није могао добити.

"Након расправе о погоршању ситуације на Косову, премијер Примаков одлучио је вратити се у Москву", кратко је рекао Гор након овог телефонског разговора.

Јуче је Владимир Путин управо рат у Југославији и заокрет изнад Атлантика апострофирао као прекретницу и почетак погоршања односа са Западом.

Косовска криза коинцидира са Путиновим доласком на власт. Јачање антизападних осећаја у Русији и разилажење Јељцина с војним врхом и тајним службама догодило се управо тада. У време косовске кризе комунисти и националисти у Русији распирују анти западна осећања, протестује се и испред америчке амбасаде. Ера "силовика", како се колоквијално називају руски политичари произашли из обавештајног и војног апарата почиње бомбардовањем Југославије.

Путин је у августу 1999. именован једним од три заменика премијера, а онда, истог дана и за премијера Руске Федерације. Говорећи 2000. године на годишњици оснивања Сверуске ванредне комисије, своје обраћање почео је речима како је задатак ФСБ довршен када је он постао руски премијер.

И заиста, бивши КГБ-овци тада су поново загосподарили Русијом. До данас се ништа није променило.

У сусрет новом миленијуму, Русија је добила и ново вођство. 31. децембра 1999. године, Јељцин је објавио како одлази. На његово је место дошао тадашњи премијер Путин. Први председнички декрет који је потписао биле су гаранције бившем председнику и његовој породици, које су им гарантовале да неће бити процесуирани. Многи су сматрали како Јељцин није отишао сасвим својевољно и како је имунитет добио управо зато што се повукао са власти.

Успоном Путина почела је нова ера руске политике. Од тада до данас, Путин је, у овом или оном облику, централна и најмоћнија особа руске политике. Заузео је пуно чвршћу политику према Западу од свог претходника.НАТО-ова интервенција названа Уједињене снаге почела је 24. марта 1999. године и трајала 78 дана. Ударе су изводили војници из 18 земаља, и то у 150 летова дневно. Водећу улогу у рату имао је САД, а сама акција није имала одобрење УН.

Јељцин је у својим мемоарима о овој акцији записао: "Ово је у бити НАТО покушај да у 21. век уђе у одори светског полицајца; Русија никада неће пристати на то. "

Запад није био уједињен у тој одлуци да се крене у интервенцију. Главни НАТО оперативац ове акције Весли Кларк у својој је књизи написао је како је један француски војни официр који је радио у седишту НАТО давао Србима кључне информације о операцији.

У Београд су цуриле информације из саме команде НАТО. Знали су које ће мете бити гађане у првој фази рата. Русија је тада била значајан економски партнер европским државама. Али, због овог рата, постала је и политички непријатељ.

Русија и Запад су се за време Косовске кризе поново нашли на два супротстављена пола, као у доба Хладног рата. Питање је колико је у том тренутку Јељцин уопште управљао својом државом. Тадашња америчка шефица дипломатије Медлин Олбрајт, која је снажно заговарала интервенцију на Косову у својим је мемоарима написала како није сигурна колико први заменик премијера Сергеј Иванов, с којим је преговарала, зна што се догађа у његовој влади.

Констатовала је како је очито дошло до прекида веза између цивилне и војне власти у Русији те како нико није могао бити сигуран шта је Јељцин одобрио. Иванов се у руској политици задржао и након пада Јељцина, те је донедавно био Путинов шеф кабинета. Руски га се председник у августу одрекао у помало неразјашњеним околностима.

Већ током косовске кризе кључне су одлуке у Русији спроводиле војска и тајне службе. Почиње Путинов успон и, баш као што је руски председник овог викенда казао, погоршање односа између Русије и Запада.

У првим годинама свог мандата Путин је блиско сарађивао са Сједињеним Државама. У време када се Русија економски, војно и политички није могла носити са САД, Путин се приближавао Западу. Сведочи томе, на пример, блиска сарадња након терористичких напада у Њујорку 11. септембра. Али, након што је земљу консолидовао, у другој је фази кренуо према више пута јавно прокламованом циљу - враћању Русије на светску политичку позорницу.

На Косову се догодио највећи сукоб Русије и Запада до тада још од краја Хладног рата. Колико је ситуација била озбиљна, показује и ситуација с Приштинског аеродрома.

Након потписаног мировног споразума, КФОР, посебно оформљена јединица НАТО за Косово, добила је овлашћења за неометано деловање на Косову. Руске су снаге такође добиле дозволу да учествују у овој акцији. Али, Русија је дан пре КФОР пребацила своје снаге на Косово и заузела Приштински аеродром. Руси су Французима и Британцима забрањивали приступ аеродрому. Многи су актери тог времена претпостављали како је дошло до договора руске и југословенске војске, без знања Јељцина и руске владе, како ће Руси преузети контролу над севером Косова и тамо успоставити свој сектор.

"Нећу за вас почети Трећи светски рат", казао је командант КФОР-а Британац Мајкл Џексон америчком генералу Веслију Кларку када му је овај наредио да пошаље контингент британских и француских падобранаца који би заузели аеродром.

У сатима који су уследили оба су војна команданта потражила политичко одобрење за своју одлуку. Само га је Џексон добио. Била је то најопаснија директна конфронтација руских и западних снага још од Кубанске кризе. Ватрени окршај је на крају избегнут.

Косовска криза значајно је променила систем међународних односа какав је до тада познат био. Била је то прва међународна интервенција изведена без одобрења Уједињених нација. Нарушена је тако вестфалијанска парадигма међународних односа која је формално важећа и данас.

Основа међународног система и његов субјект јесте државни суверенитет. Вестфалијанским миром из 1648. којим је окончан стогодишњи рат утврђено је како ће се међународни односи водити релацијама између држава.

Установљен је принцип правне једнакости међу њима и концепт узајамног немешања, односно неинтервенисања међу сувереним државама. Интервенција на Косову то је променила.

Ратом на Косову и бомбардовањем Југославије почиње и успон руског председника Путина који је обележио ову епоху руске и светске политике. Интервенцијом на Косову, Запад је под свој утицај ставио тадашњу Југославију, данашњу Србију. Тај је утицај присутан и данас. То је, међутим, довело и до драстичног погоршања односа с Русијом.

Данас се, ратовима у Украјини и Сирији, Русија и Запад налазе у директном и индиректном војном политичком сукобу.

Извор: Telegram.hr