Канцелар државног трезора, што одговара звању министра финансија, постао је 1908. године, а до 1915. када ће постати ратни министар муниције, спровео је низ реформи које су удариле темеље тамошњем савременом систему социјалне помоћи. Већ 1916. постаје премијер, можда најенергичнији у историји те земље, и то ће остати све до 1922.
Играо је пресудну улогу у коначној победи савезника против Централних сила, као и на Париској мировној конференцији 1919. Извршио је поделу Ирске на Слободну Државу Ирску која је као независна држава остала у оквиру Британског комонвелта (касније ће раскинути све односе са Лондоном) и Северну Ирску која је остала унутар Уједињеног Краљевства. Био последњи либерал на функцији председника владе.
Сврставају га Британци међу своје најбоље премијере у 20. столећу, и обично је на трећем месту, у друштву Клемента Атлија (лабуристе који је дошао на власт одмах после Другог светског рата и који је национализовао сва јавна комунална предузећа те основао Националну здравствену службу), Винстона Черчила и Маргарет Тачер.
Говор, који због дужине нећемо пренети у целини већ само делове релевантне за нас, одржао је 19. септембра 1914. године у лондонском Квинс холу, пред одушевљењим становницима престонице. Тада је још увек био канцелар државног трезора, а сама та беседа је постала класик ораторске вештине.
Почео је о томе да је улазак у рат било питање части, наставио са прошлим гресима Немачке који су довели до Великог рата, наставио са “злочином” Белгије и њеним правом да се брани, и дошао до нас.
“Али Белгија није једина мала нација која је нападнута у овом рату, и нећу никоме да се извињавам што сада подсећам и на случај друге мала нације, случај Србије.
Чујте, чујте (умирује слушаоце; прим. нов.). Историја Србије није без мрље. Чија је историја, у категорији нација, без мрље? Чујте, чујте. Прва нација која је без греха, нека баци камен на Србију. Она је нација увежбана у стравичној школи, али се она изборила за своју слободу истрајном храброшћу и она ју је сачувала истом том храброшћу. (Аплауз.) Ако су неки Срби били умешани у атентат на надвојводу, треба да буду кажњени. Чујте, чујте. Србија то признаје. Српска влада нема ништа са тим. Чак ни Аустрија то не тврди. Српски премијер је један од најспособнијих и најчаснијих људи у Европи. Чујте, чујте. Србија је била спремна да казни своје поданике за које би се доказало да су учествовали у том атентату. Шта више од тога очекујете? Који су били аустријски захтеви? Србија је саосећала са својом браћом у Босни – то је био један од њених злочина. Она то више не сме да ради. Њене новине су говориле ружне ствари о Аустрији: више не смеју то да раде. То је немачки дух; имали сте у афери Заберн (једна унутрашња криза у Немачком царству 1913. године; прим. нов.). Чујте, чујте. (Аплауз.) Како се усуђујете да критикујете пруског званичника? (Смех.) А ако се смејете, то је прекршај кажњив смрћу. Пуковник у Заберну је претио да ће пуцати ако се то понови. Исто тако српске новине не смеју да критикују Аустрију. Питам се шта би се десило да смо ми заузели исти став о немачким новинама. Чујте, чујте. Србија је рекла: ‘У реду, наредићемо нашим новинама да убудуће не смеју да критикују ни Аустрију ни Угарску нити било шта њихово’. (Смех.) ![]()
Ко сме да доводи у питање храброст Србије, када је отишла толико далеко да напада сопствене новинске уреднике? (Смех и аплауз.) Обећала је да неће симпатисати са Босном, да неће писати критичке текстове о Аустрији, да неће бити јавних скупова где ће се лоше причати о Аустрији. Али то није било довољно. Мора да отпусти из своје војске све официре које Аустрија буде накнадно именовала. Ти официри су управо изашли из рата који је дао сјај српском оружју; они су били галантни, храбри и ефикасни. Чујте, чујте. Питам се да ли је Аустрија била подстакнута њиховом кривицом или њиховом ефикасношћу. Али, имајте у виду, официри нису били именовани: Србија треба да прихвати унапред отпуштања из војске, имена ће доћи касније. Да ли можете да наведете државу на свету која би на то пристала? (Публика виче ‘не’.) Рецимо да су Аустрија и Немачка издале такав ултиматум овој земљи и рекли ‘морате да отпустите из своје војске – и своје морнарице (смех) све официре које ћемо накнадно да именујемо’. Па, мислим да бих сада могао да их именујем. (Смех.) Лорд Киченер (громогласни аплауз) би отишао. Сер Џон Френч (аплауз) би био послат кући. Генерал Смит-Доријен (аплауз) би отишао, а сигуран сам да би и сер Џон Џелико (аплауз) морао да оде. А ту је још један галантни стари ратник који би отишао – Лорд Робертс (аплауз). Била је то тешка ситуација за малу земљу. Имали су пред собом захтев једне велике војне силе која на бојно поље може да стави пола туцета људи на сваког Србина, а та је сила имала и подршку највеће војне силе на свету. Како се Србија понашала? Није важно оно што ти се догоди у животу. Важан је начин на који се са тим носиш, а Србија се са ситуацијом понела достојанствено. Рекла је Аустрији: ‘Ако је било који мој официр крив, и докаже се да је крив, ми ћемо га отпустити’. Аустрија је рекла: ‘То за мене није довољно’. Није она кренула да уништи кривце већ капацитет. Онда је дошао ред на Русију. Русија има посебно поштовање према Србији; има и посебан интерес у Србији. Руси су проливали своју крв за српску независност много пута, јер је Србија члан руске породице и она не може да гледа како Србију неко малтретира. Аустрија је то знала. Немачка је знала, и окренула се Русији и рекла: ‘Инсистирам да стојиш по страни положеног оружја док Аустрија дави твог малог брата на смрт’. Који је одговор дао руски Словен? Једини одговор достојан човека. Чујте, чујте. Окренула се Аустрији и казала: ‘Ако само пипнеш тог малишу, разбуцаћу ти империју у парампарчад (громогласан аплауз и смех) – и то уд по уд‘. И она то управо и ради (громогласан аплауз). То је прича о две мале нације. Свет много дугује малим нацијама – и малим људима! (Овде Лојд Џорџ алудира на своју висину од 168 цм; прим. нов.) (Смех и аплауз.) Ова теорија о величини, ова теорија да мораш имати велику империју, велику нацију и велике људе – па, дуге ноге имају своје предности током повлачења. (Смех и аплауз.) Кајзерови преци су бирали ратнике по висини, и та је традиција постала политика у Немачкој. Немачка примењује тај идеал на нације, и примиће у своје редове само нације високе 1,87 м. (Смех.) Али авај! свет много дугује нацијама високим 1,65 м. Највећа уметничка дела долазе од малих нација; најистрајнија литература на свету долази од малих нација; најбоља енглеска књижевност настала је онда када смо били нација величине Белгије и борили се за империју. Херојска дела која узбуђују човечанство кроз генерације, дела су малих нација које се боре за своју слободу. Да, и спас човечанства долази кроз мале нације. Бог је изабрао мале нације за бродове којима доноси најпробранија своја вина на усне човечанства, да развеселе своја срца, да увеличају своје визије, да подстакну и оснаже своју веру; и да смо ми стајали по страни док су две мале нације кршене и ломљене бруталним рукама варваризма, наша би срамота трајала до последњег доба. (Громки аплауз.)” Читаву ову беседу г. Лојда Џорџа можете прочитати на овом линку. Испод је приложен невезан његов говор, како бисте могли да стекнете генерални увид у начин на који је причао. Извор: Телеграф
