Државни врх Србије је запао у озбиљне проблеме након што је наша земља остављена на ветрометини јер јој кључни међународни партнери, Русија и ЕУ, све јаче заврћу уши и траже да јасно одреди своју спољну политику. Брисел све отвореније захтева да увођењем санкција Русији, Србија докаже да јој је улазак у ЕУ приоритет, док Москва шаље сигнале да ће економска сарадња бити доведена у питање управо због евроинтеграција. Руско упозорење први пут јуче је јавно изрекао амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин, поручујући да ће уласком Србије у ЕУ билатералне пословне везе Србије и Русије претрпети знатне промене.

На коју страну?

"Требало би започети дијалог о смањењу негативних последица европских интеграција Београда за Русију и Србију. Не бисмо хтели да наше билатералне пословне везе страдају приликом приступања Србије ЕУ, а промене ће се одразити пре свега на режим слободне трговине", рекао је Чепурин. Он је упозорио и да ће Србија после приступања ЕУ морати да се придружи јединственом спољнополитичком ставу Брисела, са последицама које из тога проистичу. "Колико ће се чути глас Београда приликом формирања спољне политике ЕУ, видећемо. Данас тамо диригују мале, али веома агресивне земље чији је став далеко од става Србије", казао је Чепурин. Да су односи с Москвом на климавим ногама, сведочи и одлагање посете премијера Русије Дмитрија Медведева, и то након што је Војска Србије одбила да заједно с руском армијом учествује у хуманитарним операцијама у Сирији. Притом, није јој ни по вољи што још није испуњен захтев да члановима Хуманитарног центра у Нишу буде додељен статус дипломата. Србија се држала по страни, рачунајући на помоћ Брисела у вези с Трепчом, објашњава неименовани извор који је упознат са ситуацијом у српској дипломатији. "Међутим, помоћ није стигла, ЕУ упорно одбија да интервенише и врати тему имовине у дијалог, па се Србија нашла у позицији да је као џак, ударају са свих страна. Никад није била оволико притиснута да се определи" указао је.

Осим с руске стране, притисак је јуче стигао и из ЕУ. Известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер рекао је да разуме тесне везе Србије с Русијом, али да она мора да зна да је ЕУ јединствена.

Корак по корак

"Поглавље 31 у оквиру приступних преговора предвиђа да свака земља која жели да постане чланица мора, корак по корак, да усклади своју спољну и безбедносну политику са ЕУ. Србија је до сада имала висок степен хармонизације с политиком ЕУ. Посебно бих похвалио српски допринос у војним мисијама ЕУ. Ипак, Русија је анексијом Крима масивно прекршила међународно право, на шта је ЕУ имала одговор, али се Србија није придружила механизму санкција, што Брисел мора да прихвати", навео је Мекалистер. Притом, и шефица европске дипломатије Федерика Могерини је у документу о спољној и безбедносној политици јасно ставила до знања да ће Србија, заједно са осталим земљама западног Балкана, морати да усклади спољну политику с Бриселом и уведе рестриктивне мере, тј. санкције. Министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић потврдила је једну од обавеза Србије. "Обавеза је да с даном ступања у чланство ЕУ будемо потпуно усклађени са заједничком спољном и безбедносном политиком Уније. До тада, земља кандидат може из својих економских и других разлога да има нешто другачију позицију, и то је наш случај. Мислим да смо више пута објашњавали нашу позицију и да је она јасна и да има политичке и економске разумљиве разлоге. Наравно, заједничка спољна и безбедносна политика не односи се само на санкције Русији већ и учешће у цивилним и војним мисијама, где се Србија знатно придружује, као и међународним резолуцијама", подсетила је она.

Борба великих сила

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да би Србија требало да паметно извага следеће кораке. "Велике силе се надмећу и тренутно је ситуација страшна, пошто је притисак кулминирао. Запад све више тражи, а Русија је упозорила шта све може да се деси ако Београд пристане на захтев ЕУ и уведе санкције. Требало би озбиљно размислити о потезима које ће наши званичници повући, а било какво опредељивање нанело би огромну штету нашој земљи", сматра Анђелковић. Извор: Курир