До тога је дошло након што је амерички државни секретар Џон Кери отказао било какву координацију у вези Сирије, рекавши да је Русија унистила вишемесечне дипломатске напоре.
Руско Министарство одбране је оптужило Обамину администрацију да покушава да "коначно уништи односе са Русијом", подсећа Дејли телеграф, а заменик министра спољних послова Сергеј Рибјаков изјавио је да би Москва могла да одговори уколико САД уведе нове санкције Русији због бомбардовања сиријског Алепа.
Званичници у Москви тврде да су Американци ти који се често нису држали договорених обавеза.
Војни и политички есперти у Москви упозоравају да Русија и Запад иду ка конфронтацији која би могла бити опасна колико и кубанска ракетна криза- наводи лондонски дневник цитирајући мишљење стручњака са московског института ПИР.
- Ако говоримо о последњем Хладном рату, тренутно смо негде између подизања Берлинског зида и кубанске ракетне кризе. Другим речима, на ивици смо рата, али без механизама да управљамо конфронтацијом," каже генерал Евгениј Бужински, шеф ПИР и бивши шеф Дирекције за међународне споразуме при руском Министарству одбране. Путин је, како се наводи, јасно указао на размере те конфронтације прошле недеље у одговору на питање руског новинара да ли су односи са Вашингтоном пропали због Сирије. - То нема везе са Сиријом, већ са покушајем једне земље да наметне своје одлуке читавом свету- рекао је он. Путин се највише приближио формалном проглашењу "Хладног рата" 3. октобра када је суспендовао споразум о преради плутонијума из 2000. са САД због политике Вашингтона која "није пријатељска". - То показује колико смо љути- рекао је Фјодор Лукјанов председник Руског савета за спољну и безбедносну политику, преноси "Дејли телеграф". Лист међутим оцењује да Путинов састанак са немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Франсоа Оландом у Берлину прошле недеље можда указује да Кремљ ипак жели да држи дипломатске канале са западним владама отвореним, наводи лондонски лист. Према војним, дипломатским и политичким изворима у Москви циљ Русије је да промени оно што види као неправедно постхладноратовско решење. Потенцијална жаришта кризе су пре свега Балтик, где се НАТО и Русија узајамно оптужују за нагомилавање трупа као и Сирија, наводи лист и подсећа да је сиријски председник Башар ал Асад прошле недеље рекао да се сукоб у тој земљи већ претвара у директну америчко-руску конфронтацију. У међувремену, Москва јача утицај на Блиском истоку и већ је предузела кораке да побољша односе са владом Абдела Фатаха ел Сисија у Египту, а спекулише се и о поновном отварању војних база на Куби и у Вијетнаму, наводи се у тексту. Извор: Танјуг
