Подгоричка телевизија Пинк М, ваљда не кршећи правило ћутње, јавила је прва вест да је у Црној Гори током ноћи „лоцирана и ухапшена” паравојна криминална група која је ушла у Црну Гору и унела велике количине оружја и муниције са циљем да изазове оружане сукобе, „па чак и ликвидације”. Позивајући се на незванична сазнања из кругова полиције, ТВ Пинк М, а одмах за њом и други медији, обзнанили су да поменуту групу предводи бивши шеф Жандармерије Србије Братислав Дикић и да је у Црну Гору ушла „на основу договора са једном политичком групацијом” ради изазивања оружаних сукоба „широм Црне Горе” на дан одржавања парламентарних избора.
Јавност, запљуснута оваквом бомба-информацијом, остала је у почетку нема, а политичари затечени.
Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић упитан у Бујановцу, где се затекао у недељно јутро, одговорио је да је вест о наводном хапшењу групе коју води бивши шеф Жандармерије Братислав Дикић сазнао из медија.
На питање новинара какао коментарише хапшење групе која је планирала да тог дана направи хаос у Црној Гори, Мило Ђукановић је рекао да располаже истим сазнањима која су се већ појавила у медијима и да је у завршној фази припрема саопштења којом ће се огласити државни органи.
Црногорска власт уредно се убрзо оградила не доводећи власт у Србији у везу са овим инцидентом.
Српска власт, пак, неколико дана пре свега овог, поводом убиства Александра Станковића званог Сале Мутави, огласила се тврдњом да нико неће од Србије правити „полигон за обрачуне и пуцање”, алудирајући отворено на црногорску мафију. Министар Стефановић је тој мафији објавио рат, а народу обећао победу у њему.
Премијер Вучић упитан шта мисли о свему у Црној Гори, рекао је да Дикић стално говори „против ове владе”, али му он то не замера, јер је демократа; да су Црногорци вероватно поступали по обавештајним подацима које им је достављао извесни Сељимај, командир полиције у Зубином Потоку, а на тему неких тамошњих „равногораца” с којима се он, Вучић, политички не слаже, али да то не значи да су они „терористи”, као ни Дикић. Има, рекао је он, обавештајне податке, па ће тек да их упореде и виде... Вучић је рекао да сумња у оптужбе, јер, како је рекао, обавештајни подаци Србије показују другачије. „Извинићу се и рећи „алал вера, урадили сте добар посао” ако ми неко пружи било какве друге информације, а до сада их нисмо добили – рекао је Вучић.
Премијер је рекао и да су многи од оних који су ухапшени, преко адвоката тражили интервенцију државе Србије, амбасаде Србије у Црној Гори и да је амбасада Србије послала своје службенике да их обиђу у притворским јединицама.
У међувремену је од целе групе шесторо ослобођено, а њих 14 задржано, са Дикићем на челу, бившим командантом Жандармерије МУП-а Србије, смењеним пре неколико година због разних недоличних потеза, а сада председником Патриотског покрета Србије. На сајту ове организације пише да је Дикић доктор наука, за ужу научну област „кризни менаџмент”, а да је докторирао на Факултету за менаџмент.
У групи ослобођених било је и малолетника, али и једна госпођа од шездесет и неколико лета, за коју се њена ћерка куне да никад није имала оружје у рукама.
Црногорско државно тужилаштво сумњичи Дикића да је заједно са извесним Александром Синђелићем вођа криминалне групе која је припремала терористичке нападе на институције Црне Горе. Синђелић је „избегао хапшење”, а транскрипти разговора Дикића и Синђелића су осванули у црногорским медијима, што, опет у зависности од профила, неки виде као доказ а неки као најгрубљи фалсификат. Трећи се питају, ако је истрага озбиљна, откуд онда транскрипти као строго поверљив материјал стижу до јавности тако лако. А оружје и остали докази ишчезли, нестали?
Одбрана бившег команданта Жандармерије тврди да је он у Црну Гору дошао да би посетио манастир Острог јер болује од карцинома, а из дана у дан су се медији, у зависности од свог профила, бавили случајем „Дикић и група”. Од тога да је он узео 100.000 евра да би одглумио терористу и помогао у изборним резултатима, до тога да је група (на видео-снимцима показано), хапшена с рукама на леђима, али без лисица, јер се видело да кад улазе у марицу рукама се хватају за зидове возила.
Дикић се пожалио да му црногорска полиција подмеће доказе. Кључеве и телефон подметнуо му је полицијски сарадник. Тај телефон је, каже, добио испред „Делта ситија” непосредно пред хапшење, а кључеве је у ауто убацио полицијски сарадник приликом напуштања моторног возила, након чега је уследило моментално хапшење. „Позив да попијемо ракију у кућу нисам прихватио и тако вероватно избегао могућност да будем ухапшен у објекту у којем је допремљено оружје”, казао је Дикић, који од првог тренутка инсистира да се уради детаљан телефонски листинг и да му се омогући полиграфско тестирање.
Део опозиције је због свега што се дешавало изашао с тврдњом да неће признати резултате избора.
Колико је случај „Дикић” требало да послужи или је послужио као детонатор експлозивног стања у Црној Гори, знају они који су умешани, милом или силом! Остали нагађају.
Извор: Политика
