Чињеница је да дијалог сваким даном бива све компликованији и тежи, чему у прилог говори и то да последње две рунде нису резултирале никаквим договором. Запело је управо код најтежег питања - имовине Србије на Косову. Ово је листа техничких захтева који произилазе из Поглавља 35, а које се Србија обавезала да испуни. Већина до данас није испуњена, а многи остају велика кост у грлу Србије.

Предвиђено је да Србија допринесе наставку израде Статута за ЗСО, и у складу са законима Косова, као и да обезбеди транспарентност финансирања ЗСО. Највећи део Бриселског споразума управо се односи на ЗСО, међутим Приштина скоро да ништа није урадила када је у питању њено формирање. Србија је формирала и управљачки тим који би се бавио овим проблемом, али су сви рокови одавно пробијени, чему је у великој мери допринела и косовска опозиција, која је месецима блокирала косовски парламент бацањем сузаваца.

Србија се ангажује у нормализацији односа између Оператора преносног система Косова (КОСТТ) и српског предузећа за пренос електричне енергије (Електромрежа Србије, ЕМС), укључујући и потписивање споразума о интерконекцији, као и подржавањем чланства КОСТТ-а у европским организацијама.

Техничка мерила подразумевају и да ће Србија основати предузеће за снабдевање електричном енергијом (ЕлектроСевер) на Косову, и испуњава услове у складу са косовским прописима за предузећа којима треба дати лиценцу за снабдевање. Такође, на Србији је решавање питања управе електране "Газиводе/Ујмани", које је именовала.

Ни у области енергетике већих помака нема, и велика је бојазан шта ће се догодити када на ред дођу "Газиводе". Са њим ће, као што се дешавало претходних дана са "Трепчом", поново бити покренуто питање имовине, једне од најспорнијих ствари за српску страну.

Предвиђено је да Србија оснује предузеће за телекомуникације као зависно друштво предузећа "Телеком Србија" и да испуни услове да оно добије лиценцу за фиксну телефонију.

Према овом документу, Србија за Косово обезбеђује троцифрен позивни број и даје сагласност у европским организацијама да га Косово добије, а српско предузеће добија привремено овлашћење за постојеће послове мобилних оператора на Косову. Управо су телекомуникације област која је у последње време довела до озбиљног застоја у преговорима две стране, и још је без решења. И у овом случају, проблем је имовина, за коју приштинска страна тврди да је њена, а српска тврди да неће одустати од свога.

Србија би требало да престане да финансира и подржава српске структуре (привремена општинска већа, запослене у општинама), како би се успоставиле и консолидовале општинске управе у складу са законом Косова. Такође, требало би да подстиче општинске власти са севера Косова да поштују косовско законодавство.

Србија се добрим делом повукла из ових процеса, тако да су на парламентарним изборима на Косову српска странке изашле по тамошњим правилима.

У техничким мерилима пише и да би, по потреби, требало достављати тромесечни извештај надлежним косовским властима о исплатама пензија бившим припадницима српске полиције, који су сада у саставу полиције Косова.

У овој области, Србија треба да се ангажује у постизању споразума о судском и административном особљу и просторијама за рад. Такође, требало би да потврди престанак службе за све запослене у правосуђу који треба да буду интегрисани, а предвиђенио је и да донесе посебне прописе у погледу српских судских институција на Косову како је предвиђено српским Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава. Ове ствари се, мање-више раде онако како је договарано.

Требало би усвојити прописе о престанку исплате плата и обезбеђивања финансијских средстава за цивилну заштиту (ЦЗ) на Косову. До сада, Београд је предао списак од 751 члана ЦЗ који треба да се интегришу у косовске институције, а Приштина понудила укупно 483 радна места, с тим што су само они који имају важећу косовску личну карту или доказ да су поднели пријаву за добијање тзв. косовске личне карте могли да конкуришу. Овај посао је мање-више урађен или је у току.

Предвиђено је поштовање одредбе о размени званичних посета, а обезбеђује се сва неопходна административна подршка (попут плаћања закупа званичних просторија) српском официру за везу у Приштини. Такође, Србија би требало да се сагласи са визуелним изгледом званичне преписке који, додуше, још нису утврђени (печати, симболи и заглавља). Официри за везу и једне и друге стране постоје и раде као што то предвиђају прописи.

Обуставља се издавање документације или оверавање печатима на којима се налазе географски називи који нису усаглашени пре три године. Србија би требало да побољшава контролу алтернативних и заобилазних путева или их затвара како би се обезбедило искључиво коришћење званичних административних прелаза за робу или особе које улазе на или излазе са Косова.

Сагласност око царине обе стране су постигле прошле године, али ни данас ствари не функционишу како треба, па се дешавају проблеми на административним прелазима. Прелазак административног прелаза може да резултира и хапшењима, што се догађало и држављанима Србије, али и директору полиције за север Косова Нехату Тачију, који је ухапшен пошто је пре двадесетак дана ушао у Србију.

Србија дозвољава улазак држављана трећих земаља са Косова у Србију, и спроводи споразуме о регистарским таблицама на северу Косова за становнике Косова. Такође, обавезује се да поштује да преко моста у Митровици саобраћај и кретање функционишу нормално.

Радови на уклањању Парка мира на овом мосту почели су у августу ове године, а од јануара 2017. требало би да се створе услови за слободно кретање између јужног (албанског) и северног (српског) дела града. Међутим, представници Северне Митровице тврде да мост неће бити отворен за саобраћај до краја ове године.

Техничка мерила предвиђају да Србија омогућава учешће Косова у регионалним иницијативама. Међутим, и ово је врло често била тачка спорења две стране.

Сви се сећају прошлогодишњег покушаја пријема Косова у УНЕСКО, које се на крају није ни догодило, јер није било двотрећинске већине која би подржала овај предлог. Србија је водила огромну дипломатску офанзиву да сачува своје културне споменике.

Београд и Приштина су се договорили да замоле Европску универзитетску асоцијацију да овери универзитетске дипломе које издају универзитети и једне и друге стране, како би могле да се користе или за наставак образовања или за запошљавање у јавном сектору.

Споразум о дипломама би требало да се односи на све акредитоване високошколске установе обе стране, које ће разменити списак акредитованих високошколских установа. Иако се учинило да ће бар ово питање бити брзо и лако решено, то се није догодило, о чему сведочи и прошлонедељни неуспели састанак две стране.

Србија јавно подржава судске поступке које води ЕУЛЕКС, укључујући и Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво.

Извор: Блиц