Пише: Дина Страјкер
Главни центри Запада по овом питању су, балтичке државе и Пољска, које су, заједно са Украјином и Белорусијом, вековима или унутар или ван руске орбите. Иако не постоји ни трунка доказа који указују на тренутне руске пројекте изван њених западних граница, оптужбе Запада обезбеђују диван изговор НАТО пакту да своје трупе и тенкове припреми за удар на џиновског суседа. Али ове земље се не могу називати делом руског "царства", јер су 'окупације' у прошлости биле изазване чињеницом да су у више наврата служиле као пут Западу у инвазији Русије.
Оно на шта Западњаци заиста мисле када говоре о руској империји, јесу земље дуж огромне јужне границе Русије. Иза зида Урала, евроазијски континент се простире хиљадама километара ка Пацифику.
'Царство' које Председник Путин наводно покушава да оживи, није настало од самосталних држава: њене бескрајне равнице су раздељене између неколико река и у великој мери су "ненасељене" или, како се у модерној ери то зове, terra nullius.
Према Википедији:
Terra nullius ... је латински израз који долази из Римског права и значи "ничија земља". [1] Користи се у међународном праву да опише територију која никада није била предмет суверенитета било које државе, или од чијег суверенитета се било која ранија суверена држава, имплицитно или експлицитино, одрекла. Суверенитет над територијом која је проглашена за Terra nullius се може стећи окупацијом, [2] иако у неким случајевима то значи кршење међународног закона или споразума.
Јужна и Средња Азија су биле насељене претежно персијским племенима све до 5. века, када су Турци почели да се шири по овим подручјима. Монголи, Џингис Канови коњаници су у 12. веку похрлили преко евроазијске равнице све до Кијева и Московије. Тај је велики простор на западној страни Урала био напредна цивилизација позната као Кијевска Русија. Монголи су били укопани четири века, са системом државног власништва над земљиштем и људима. Прописујући позицију сваког Руса, овај систем се наставио под свемоћном руском царском државом, а и после бољшевичке револуције. (видети моје представљање вансеријског рада Тибора Замуелија "Руска традиција" на Opednews.
Отоманска империја, дом муслиманског калифата, од краја 13. века до Првог светског рата, владао је већим делом Средње Азије. Русија је преко ратова са Турском стекла много од оног што је данас познато као “стан” (Туркменистан, Узбекистан, Таџикистан, Казахстан). Након Руске револуције, те новонастале државе су укључене у Совјетски Савез. Источне области, познате као Источни Туркистан или Ксинђијанг, прикључене су Народној Републици Кини.
Од пре хришћанске ере, па до Средњег века, Пут свиле је постао познат захваљујћи причама Марка Пола, који је путовао кроз Средњу Азију, нестајао и појављивао се у складу са добрим или лошим трговинским могућностима. У 12. веку, земље дуж руте Пута свиле, разни 'станови' – значајно су модернизовани, и са распадом Совјетског Савеза су постали независни чланови Руске Федерације независних држава.
Толико о руском царству Владимира Путина. Него, шта је са Америком?
Хиљадама година, Северну Америку су насељавала индијанска племена, а у складу са савременим међународним правом, она би се, у време европских освајања, могла звати и terra nullius. Као су се бели досељеници премештали на запад, староседеоци су прогањани, а преживели су смештани у резервате, где је већина њих остала до данас.
Сједињене државе нису прикључиле ниједну индијанску државу - штавише, оне стално интервенишу у Средњој Америци и Мексику, где је 'развој', можда, упола мањи него у Сједињеним државама.
Нашим јужним суседима, које смо дуго називали "нашим задњним двориштем", управљају велетрговци наркотицима, а омладина је приморана да се придружује бандама или да се вози на крововима возова ка америчкој граници, где се деца без пратње суочавају са депортацијом, уместо да о њима брине држава, која себе рекламира као најбогатију на свету.
Сједињене државе нису стекле своју садашњу територију све до после двогодишњег рата, који је избио након анексије мексичке територије Тексаса 1845. године. А, од 1945., Сједињене државе су напале 44 нације, према подацима из Историје америчких војних интервенција од 1890. године. Графикон не укључује војне вежбе у страним земљама, распоређивање трупа у иностранству, тајне акције, обуку страних трупа, као и многе друге облике агресије.
Тешко да би требало изнова ово истицати: Док Сједињене државе нису успевале да прикључе већи део земаља које су напале и освајале, кројећи своју 'помоћ' тим државама у складу са добробити америчких компанија, совјетска Русија спроводила је процес модернизације који траје до данас. Вређајући своју јавност на невероватан начин, америчка штампа вешто избегава да извештава о највећем развојном пројекту кога је свет икада видео: заједничком руско-кинеском 'Новом Путу свиле', такође познатом као 'Један појас, један пут', који ће повезати Кину и Европу ултрамодерним железницама, путевима и лукама.
У међувремену, амерички Индијанци су на насловницама само када се поређају по тлу, како би својим телима спречили копаче земље да њихове древне гробнице претворе у нафтоводе.
Извор: Катехон
