Силвија Мисоти: Филипе, молим вас, реците нам укратко нешто о себи и зашто сте одлучили да дођете да се борите у рату у Донбасу.
Филип: Ја сам био у редовима војске ДНР 10 месеци, почев од маја 2014. године. И тада а и сада, други Сриби су дошли да се боре. Ја сам неко време служио као официр у српској војсци, и до тренутка када сам дошао у Донбас, већ сам имао ратно искуство. Борио сам се против албанских терориста на Косову и Метохији. Тако да сам био професионално спреман за борбу у Донбасу.
Зашто сам дошао у Донбас да се борим на страни ДНР? Сматрам да је ово питање непотребно за Србина. Руски добровољци су се борили у српској војсци (у српско-турским и црногорско-османским ратовима 1876.), а затим и у војсци босанских Срба током грађанског рата у Југославији. Срби, с друге стране, су се борили у редовима руске војске у руско-јапанском рату (1904-1905). Срби и Руси су два тела са једном душом. Дошли смо да помогнемо као што су Руси дошли да помогну нама.
Такође сматрам да је неопходно нагласити да је ова земља на коме се одвија борба, и руска и српска земља. У 18. веку су Срби мигрирали у Руску империју и Новорусију посебно. Постојала су два српска насеља овде, Новосрбија и Славеносрбија (сада Славјанск). Тада тамо није било Украјине, само Новорусија и Малорусија.
СМ: Које странке или покрети у Срибији су организовали слање српских добровољаца?
Ф: Нико у Србији се не бави организовањем слања добровољаца у овај рат. Србију блиско контролише Велики брат и тако се сви политичари плаше да играју било какву улогу у судбини добровољаца. Сви смо у Донбас дошли на сопствени ризик.
Ја сам лично био инспирисан моралним примером Војислава Шешеља, политичара који је до недавно провео 12 година под истрагом у Хау пре него што је ослобођен. Сматрам себе присталицом Шешељеве Српске радикалне странке, али нисам члан. Мислим да многи српски добровољци деле исте погледе и симпатије. Није случајно да то да је било много четника међу српским добровољцима у Криму и Донбасу.
СМ: Колико Срба учествује у рату у Донбасу?
Ф: Према информацијама која ја имам, до 200 Срба се борило у различитим периодима у војскама обе Донбас републике. Могу са сигурношћу рећи да су се Срби доказали у борби против фашиста и западних плаћеника. Нажалост, не без губитка. У недељу 16. октобра, одржана је сахрана српског добровољца Владимира Станимировића. Убијен је заједно са његовим командантом, добровољцем из Русије у жестокој борби у близини Коминтернова. Нисам познавао Владимира, али моји пријатељи кажу да је био диван човек. Оставио је жену и мало дете код куће. Као што је српска штампа написала, он није рекао својој породици да иде да се бори у Донбас. Сигуран сам да ће Срби и Руси достојно осветити његову смрт!
СМ: Шта ти и твоје српске колеге истомишљеници видите као разлог за рат у Донбасу?
Ф: Када су фашисти преузели власт у Украјини и почели забрану руског језика и наметање Бандера култа, Руси Донбаса су устали. За њих је ово питање опстанка њихових људи. Лицемерни Запад, који брине о грађанским правима само речима, тврдоглаво не жели да види да украјинска влада спроводи политику геноцида против руске популације. Они забрањују руски језик, а цела популација Донбаса и Новорусије говори руски. Они намећу култ лажних хероја као што су Бандера и Шухевич који су били Хитлерови плаћеници, али је руска совјетска армија разбила Бендерине јединице у парампарчад.
Модерни украјински фашисти ће такође бити разбијени – сигуран сам у то. Ако украјински фашисти не дођу до истине, онда ће истина доћи до њих. А истина значи одмазда за њихова дела. Нажалост, тада ће бити касно да се било шта исправи.
СМ: Шта знате о жртвама украјинске стране и губицима међу цивилним становништвом Донбаса? Званични подаци УН-а (од јуна 2016. године) говоре о 9.300 убијених међу војницима и цивилима, али Кијев указујје на 2.870 међу војницима (од 1. марта 2016.). Ипак, независни извори кажу да су Украјинци изгубили више од 30.000 војникаиз свих безбедносних структура. По вашем мишљењу, колико су тачни ови подаци?
Ф: Тешко је одговорити на ово питање, јер нисам проучавао статистику губитака међу Украјинцима и цивилним становништвом. Али моје лично мишљење је да су стварни губици 10 пута већи од званичне статистике, како за украјинску војску тако и за цивилно становништво. Мислим да је стварна бројка ближа 30.000 убијених од УАФ и других безбедносних агенција. Међутим, могуће је да је и ова бројка сувише ниска.
Моји руски другови по оружју су ми рекли да је између почетка маја 2014. године и почетка озбиљних борби, језеро у близини градића Свјатогорск било препуно лешева украјинских војника. Плус велики број незакопаних тела украјинских војника постављених дуж пута – видео сам то својим очима на лето 2014. године.
Али ове губитке нећете наћи у званичним украјинским статистикама, јер се влада плаши да народу каже истину. У супртоном, испало би да Порошенко и украјински фашисти воде рат не само против Донбаса, него и против сопственог народа.
СМ: Како оцењујете ваше противнике – украјинску војску и западне плаћенике? Какав је њихов професионални ниво и ниво мотивације?
Ф: Украјински војници немају жељу да се боре. Само фашисти из добровољних батаљона осећају потребу да се боре. Али када је украјинска артиљерија заробљена, почели су да дају изговоре како нису знали на шта пуцају. Они намерно лажу. Ја се лично нисам суочио ни са једним страним војником, али мислим да су они у великој мери присутни као војни саветници. Американци превише вреднују њихове животе да би их ризиковали у овом рату који и не разумеју.
(Треба напоменути да се Филип борио у Донбасу од маја 2014. године до почетка 2015. године. У 2015. години, према речима извора из војних кругова ДНР и ЛНР, професионални ниво украјинских војника се озбиљно повећао. Ови извори су такође изјавили да се прилично редовно сусрећу у борби са страним плаћеницима, најчешће Пољацима. Њихов професионални ниво обуке је оцењен као веома висок.)
СМ: Шта можете рећи о учешћу Русије у пружању хуманитарне помоћи Донбасу?
Ф: Да није Русије, губици међу цивилним становништвом Донбаса би се бројали не десетинама, него стотинама и хиљадама живота, а можда чак и милионима. Русија је отворила своје границе за избеглице из Донбаса и Украјине, што је омогућило да се смањи број жртава. Велики део хуманитарне помоћи је донешен из Русије, пре свега хране и лекова. Знам да је и пре првог “белог Камаза“ (аутомобили Министарства за ванредне ситуације који доносе хуманитарне ствари), хуманитарни терет прикупљан и послат по добровољцима из Русије, друштвеним организацијама (на пример, борбени ветерани, добротворне организације, итд.), Козацима и политичким партијама. Знам људе који су се препустили томе и буквално сачували бројне животе.
Руска помоћ је била нарочито спасоносна 2014. године, када су ДНР и ЛНР таман стале на своје ноге. Нажалост, није се свима могло помоћи. Људи не воле да причају о томе, али многи људи, вероватно хиљаде, у Донбасу је умрло од глади и болести. То је цена украјнинске политике – стварни геноцид против народа Донбаса.
СМ: Пошто говоримо о украјнској политици онда, по вашем мишљењу, шта би се десило са становништвом Донбаса ако Украјина поново успостави контролу?
Ф: Мислим да је тај сценарио фантазија. Сигуран сам да Украјина никада неће преузети републике Донбаса. Републике су добро припремљене за сусрет са агресором и имају са чиме и да га дочекају. А Русија је превише озбиљна снага да би дозволила Украјини да спроведе геноцид над народом Донбаса. Минск споразуми се састоје од осигурања одбране становништва ДНР И ЛНР од освете украјинских фашиста. Украјина их очигледно крши, али ако покуша да покрене нови рат против Донбаса, онда је Украјина та која која ће прва пропатити.
СМ: Какве планове има Украјина против Донбаса? Шта ће Украјина урадити ако се њихови снови реализују и и Украјина преузме Донбас?
Ф: Украјина је већ показала какве планове има за Донбас. То је отпрлике исто оно што је Хрватска урадила са Републиком Српске Крајине. (Република Српске Крајине је представљала српску енклаву на територији самопроглашене Хрватске и уништена је од стране хрватске војске уз прећутну подршку западних земаља. Многи Срби су убијени, а многи су протерани са земље коју су насељавали вековима).
Украјина види целокупну популацију Донбаса као отворене или прикривене сепаратисте. То значи да ће део популације бити убијен, а други део протеран из своје земље. Могу да кажем да огромна већина становништва Донбаса себе сматра Русима и не повезују своју судбину са Украјином. Чека их веома тужна судбина ако републике преузму Украјинци. Они који преживе и не буду протерани из својих домова ће бити принудно украјинизовани. Европа ће затворити очи и претварати се да не види кршење људских права против целог народа.
СМ: Последње питање: који су ваши планови? Да ли рачунате да се вратите у Донбас и у ком својству?
Ф: Планирам да се вратим у Донбас да завршим посао. Фашистичка гамад мора бити уништена. И ми ћемо их уништити. Украјина је добила предах од Минска, али није искористила ту прилику да се спаси. Сада Украјина вида своје ране и припрема нови рат против Донбаса. Али то ће бити последњи рат Украјине. Извор: webtribune
