Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља.

Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски (989 - 996).

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, она је била веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, она напусти родитељски дом и оде у Цариград, где се замонаши у цркви Свете Софије, а затим се запути у Јорданску пустињу.

Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести. Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.

По предању, Света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново. Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану. Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград. Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

Народна веровања кажу да на тај дан не сме да се пере веш, да се шије, да се ради тежак посао, поготову то не треба да раде жене.

На Свету Петку, дешавала су се велика чуда. Многи болесни су оздравили. Зато људи са здравственим проблемима чекају овај празник верујући да ће им славна светитељка помоћи.

На периферији Београда, у Железнику, налази се чудотворни извор велике хришћанске светитељке Преподобне мати Параскеве - Свете Петке. Извор се налази у прелепој шуми која на све стране одише божанским миром и благословом Свете Петке.

Легенда каже да је извор настао као израз захвалности оца, због чудесног излечења своје болесне кћери. Некада давно баш овом трасом, водио је пут од Остружнице до Београда.

Богати и угледни остружнички трговац овим путем често је своју кћер, слепу од рођења водио код лекара у престоницу. На једном од таквих пропутовања, застали су поред извора мало да се окрепе, умију и попију мало хладне изворске воде. Следеће јутро, после буђења кроз плач, девојчица  је узвикнула да види светлост. Ту ноћ у сну трговцу се јавила Света Петка.

Као знак захвалности, на том месту богати трговац је уредио извор и поставио мермерну икону Свете Петке.

Према предању, чудотворни извори Свете Петке настали су приликом преношења њених светих моштију, из Цариграда, преко Србије, даље путем за Румунију до града Јаши.

На свим местима где је поворка застајала да преноћи, настајао је чудотворни извор са светом и лековитом водом.

Извор: Курир