Правда

Пише: Александар Дугин Сваки наш покушај да се изрази другачији поглед на ствари - на саму Русији, на политику САД и њене савезнике у НАТО-у на Сирију или Украјину - дочекала је бујица информационих контранапада. А ако то није довољно онда Запад затвара рачуне Руских информационих агенција као што се недавно догодило са РТ (Russia Today). Чак и невина посета патријарха Кирила Енглеској и његов сусрет са краљицом која је, узгред, и поглавар Англиканске цркве изазвао је буру негодовања: "Како то, то је Руска Црква а она је солидарна са руском Државом. А то је само по себи злочин". Тако се ради само у припреми рата. У таквој ситуацији нама је потребно да са нечим одговоримо, и ми одговарамо. Нама су потребни савезници, и ми их константно тражимо - међу онима који се не слажу са америчком хегемонијом и једнополарним поретком у свету. Тражимо их и са десна и са лева. Али све су ово тактички потези у духу политике реализма. А нападају нас идеологијом. Ми том нападу супротстављамо истину, рећи ћете ви. Но добро, истину. То је за патос и контра-пропаганду. Они лажу а ми говоримо истину. Нека буде тако. Али апстрактнији аналитичари, кажу мало трезвеније: "Запад говори само оно што њему одговара. Ми - такође говоримо оно што одговара нама". Али овде постоји једна суштинска разлика. Запад не само да просто лаже то јест, другим речима, инсистира на својој тачки гледишта. Он лаже систематски. Запад има идеологију и све информативне ратове Запад је заснивао баш на њој. Сваки редов или још боље официр информационог рата Запада против Русије зна основне принципе тог рата, у коме он учествује. И ти принципи нису тактички или стратешки они су дубљи, они су - идеолошки. Ми имамо посла са правим идеолошким ратом. Крајње је лакомислено и кратковидо сматрати такав рат за ситуациони или позициони. Све је много дубље и озбиљније. Идеологија, на основу које је Запад изградио своје информационе стратегије - то је либерализам. Ова идеологија верује да је закон историје - напредак. А напредак се огледа у томе, да појединац добија све више и више права и да постаје све независнији од државе, религије, друштва, породице па чак и пола. На равни економије, напредак обезбеђује слободно тржиште и не мешање државе у то тржиште. Историја Запада у епохи Нове ере и савремене Постмодерне узима се за образац таквог развоја. Одатле произилазе фундаментални закључци: 1. Потребно је укинути државу и створити цивилно друштво на глобалном нивоу на чисто индивидуалној, космополитској основи 2. Треба отворити све границе и учинити их прозрачним за транснационалне монополе 3. Неопходно је потчинити све незападне земље тој либералној логици и натерати их да иду тим курсом 4. Све који се супротстављају треба сломити, покорити или уништити Сада нађите у тој шеми место Русије - која брани мултиполарни свет, особен начин развоја, национални суверенитет и традиционалне вредности - породичне, религијске, моралне. И ви аутоматски добијате слику непријатеља. Библија либерализма Карла Попера и његовог ученика апостола Џорџа Сороша се тако и зове "Отворено друштво и његови непријатељи". Испада да је Русија - непријатељ отвореног друштва и препрека на путу успостављања Светске Владе. Због чега и јесте главни непријатељ. И онда није важно да ли смо ми демоктатични или не имамо ли унутра отворено тржиште или не. Ми смо непријатељ по идеолошким схватањима. Ми стојимо на путу победе либералне идеологије и, стога,  нас треба сломити, онемогућити, демонизовати и уништити. Пошто ми не журимо да се сами од себе распаднемо и нестанемо са светске арене и напротив, последњих година, посебно после Крима и Сирије само јачамо, ту на лицу идеолошке позадине рата. А онда ту је и реалиста Трамп који није толико ангажован у либералној идеологији и прети да уништи планове либералних фанатика. Значи потребан је рат. И улоге у њему су плански подељене. Нама, да би учествовали у овом не само информационом него и идеолошком рату у потпуности недостаје само једна ствар - идеологија. Уосталом агенти утицаја Запада промишљено су убацили у текст нашег Устава ставку којом се у земљи забрањује идеологија. Чиме су нас лишили могућности да систематски одговоримо на напад. Тако да ми радимо по методу покушаја и грешке, по савести - како нам дао Бог. У војној сфери, ми смо спремни за режим мобилизације. У сваком случају ја се надам да смо спремни. Али у идеолошком смислу, упркос потпуног одбацивања либерализма и либерала у нашем друштву очигледно је да смо у заостатку. Данас је јасно шта ми одбацујемо. Ми одбацујемо Запад и САД у његовој агресивној форми. Али шта ми заступамо? О томе ће бити речи у следећој смерници. Извор: Катехон