Протекли дани су донели већу динамичност у сиријској кризи. Оптужбе против Русије за бомбашке нападе у Алепу од стране западних савезника, нова фаза турске операције “Штит Еуфрата,“ напад на ирачки град Мосул, заједно са неочекиваним признавањем статуса Крима од стране Сирије, и накнадног телефонског разговора између Путина и Асада – све то има стратешко војно и геополитичко објашњење, пише “A-specto”.

Дуга недеља је почела са два војна и политичка споразума између Сирије и Русије у вези са изградњом трајне војне ваздушне и поморске базе, на Хмеjмим аеродрому, као и у медитеранској луци Тартус.

До сада, Русија је прогласила да је њена умешаност у сиријски сукоб органичена на сузбијање екстремистичке организације “Исламска држава.“ Са ваздушним нападом од стране коалиције под вођством Америке на редовну сиријску војску, у којем су, према парцијалним подацима, убијени и руски војници, “посреднички“ рат је претворен у директну конфронтацију између САД и Русије.

Наговештаји да Американци спремају војну акцију против сиријске владе, и накнадни одговор званичног представника руске војске Игора Конашенкова да је војска спремна да обори америчке авионе, само наглашавају критичну тачку ове везе.

Док западни водећи медији држе публику у незнању, опасност од ескалације између САД и Русије је стварна. Рапоређивање редовних ваздухопловних и поморских јединица јача руске позиције у Сирији против било ког спољног напада.

Распоређивање противавионских система и ракетне одбране, позиционирање нападачке авијације и фокус на поморским јединицама на источном Медитерану, на челу са носачем авиона “Адмирал Кузњецов,“ зацементирало је руски утицај у региону.

Напад од стране САД-а против Москве кроз јужни флак је заобиђен, и Пентагон је дефинитивно изгубио утицај на Кавказу. Са изузетком од 800-900 км радијуса у Измиру, друга подручја у земљи су изван војне и стратешке контроле Вашингтона и спадају у подручје руских војних снага.

База НАТО авијације Инџирлик је одсечена, што може да оправда истинитост гласина о преносу америчког нуклеарног оружја у Румунију. Инџирлик спада у системе противваздушне одбране С-400. Није искључено да ће бугарски војни министар Ненчев испунити свој сан из детињства да смести америчке нуклеарне бомбе у своју земљу.

Догађаји се крећу брзином која подсећа на предратне припреме. 11. октобра су Русија и Јерменија потписале војни споразум који је створио јединствени регионални ваздушни одбрамбени систем у региону Кавказа. Азербејџаннски интерес није прекршен јер систем не укључује Нагорно-Карабах.

Догодило се нешто изузетно занимљиво. Неколико дана касније је председних државе Илхам Алијев дао кључну изјаву да дводеценијска криза у Нагорно-Карабаху може бити решена и да би регион могао добити аутономни статус. Чак и ако се то не догоди, очигледно је да Азербејџан продубљује своју војно-политичку сарадњу са Русијом и Евроазијским полом.

Турска почиње да се понаша као неутрална, па чак и савезнички са Москвом. Прошле недеље је потпарол турског шефа државе Ибрахим Кален објавио да су Реџем Тајип Ердоган и његов руски колега Владимир Путин разговарали о могућем формирању заједничког система ракетне одбране. Чини се да је између Москве и Анкаре било тајних политичко-војних разговора чак и пре покушаја државног удара.

Последње упориште из ког америчка војна моћ може бити пројектована преко Турске против Русије остаје вазухопловна база у Измиру, и до одређене мере, база за снабдевање 6. флоте у Аксазу. У 2013. години су САД морале да затворе базу у Измиру, али очигледно губе тло у Инџирилку и то их је обесхрабрило. Недељу дана након покушаја државног удара против Ердогана, у близини базе у Измиру је избио пожар који је претио да је прогута.

САД се полако али систематично уклањају из региона.

Питање је зашто западне савезнике нису покренули стотине хиљада, чак и милиони цивила који умиру у ратовима у Ираку, Либији и Сирији, него је војни притисак Русије и владиних снага у Дамаску око источних области Алепа узроковао да говоре о санкцијама? У среду је сиријска мрежа за људска права (СНХР) објавила извештај према којем је, као резултат бомбардовања коалиције предвођене Америком на 28 циљева, било убијено 649 цивила, од којих је 244 деце и 132 жене. Очигледно Запад није заинтересован за људска права.

Иранска новинска агенција ФАРС news, позивајући се на податке сиријских владиних снага и “Хезболах“ бораца, каже да “Фатах ал-Ислам“ који се бори у Алепу прима логистичку подршку америчких специјалних снага и поморских снага са седиштем у Медитерану.

Пентагон никада није негирао присуство својих трупа у граду Кобани и Хасака. Након опсаде Алепа и покретања операције чишћења града, извори блиски руском Генералштабу су пријавили да је погинуло 200 америчких и западних тренера и специјалаца. Очигледно руска бомбардовања нису ликвидирала само џихадисте. Опасност да ће амерички војници постати ратни заробљеници је реална.

Отворено је шест хуманитарних коридора за евакуацију цивила из источних делова Алепа. Русија и сиријска влада осигуравају безбедно повлачење оружаних формација на друга два коридора, али према речима сиријске војске, терористи ометају евакуацију узимајући цивиле као таоце и пуцајући на колоне оних који одлазе.

Неке од група су већ најавиле да неће напустити Алеп. Очигледно је да западни покровитељи милитаната немају жељу да одустану од другог највећег сиријског града. Лидери бившег огранка “Ал Каиде“ у Сирији – “Фронт ал-Нусра“ су већ негативно одговорили на предлог УН да напусте источни део Алепа.

Са надолазећим ослобођењем града, сунитске јединице које подржава САД ће бити истиснуте и ограничене на подручје покрајине Идлиб. На југу у близини Хаме и Хомса, и око Дамаска, милитанти трпе губитке и губе иницијативу. После пораза изазваног владиним снагама, неколико хиљада екстремиста, заједно са својим породицама, је прешло из околине Дамаска (ал-Кабул и Моадамија) у Идлиб.

Са заузимањем Алепа, рат кроз руке странаца долази до краја, повећавајући ризик од директног сукоба између САД и сиријске владе коју подржава Русија. Да ли ће се наставити са Пентагоновом реализацијом тајног плана “Б“? Вашингтон никада није скривао главни задатак њихове политике у Сирији – свргавање Башара ал Асада.

Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров је у више наврата позвао амерички Стејт департмент да спроведе споразуме и да се направи разлика између “умерене опозиције“ и терориста. То није урађено из једног простог разлога – Вашингтон се ослања на екстремисте. “Имамо разлога да мислимо да је од самог почетка њихов план био да се сачува “Фронт ал-Нусра“ у случају да пређу на план “Б“ за уклањање Асадове владе,“ рекао је Лавров.

О постојању плана “Б“ је Америка отворено говорила у првој половини године. Тачне речи државног секретара Џона Керија су: “Ако Руси и Иранци нису постављени за озбиљан дипломатски посао, ми ћемо морати да идемо на план “Б,“ који може бити са више сукоба и може се завршити разбијањем Сирије. Последице за регион – Јордан, Либан, Европу – ће бити дивне колико и за наше америче интересе у области националне безбедности.“

“Борбена“ опција и “невероватне“ последице за регион и Европу могу само да значе америчку војну интервенцију. Са ослобођењем Алепа, свет ће се померити један корак ближе тренутку када ће  Вашингтон прећи Рубикон.

Није искључено да као последњу опцију пре таквог ризичног потеза, стратези у Пентагону искористе терористичку организацију “Исламска држава“ за своје потребе. Неки посредни докази то потврђују. Можемо дати пропусницу изборном говору Доналда Трампа у коме је оптужио бившу државну секретарку Хилари Клинтон да је “створила Исламску државу.“ Али чињеница је да је бомбардовање од стране америчких авиона на сиријске снаге у Деир ез-Зор, којим је недавно раскинут споразум између Обаме и Путина, помогло да џихадисти започну своју офанзиву.

Према речима сиријске војске, након ваздушних напада, терористи су започели офанзиву ка позицијама у подручју Јабал Тарда. Војска је навела да такву планирану офанзиву, синхронизовану са ваздушним нападима, није било могуће извести без координације између авијације и копнених делова “Исламске државе.“

Деир ез-Зор се налази на раскрсници која повезује северне и источне регионе сиријске територије које су освојили џихадисти у доњем току Еуфрата и близини Мосула. Стратешки значај града на западној обали Еуфрата је кључан. Аеродром под контролом владиних снага омогућава превоз војнеопреме и ваздушне нападе, и чини немогућим да се значајне војске исламиста пренесу у Раку или Алеп.

Чини се да је то циљ Пентагона. Са битком за ослобођење Мосула, постоји покушај да се преусмере главне снаге џихадиста да се боре против владе Башара Асада. Према речима сиријске војске, авиони коалиције коју предводи САД обезбеђују путеве и сигурне коридоре ка Сирији како би омогућили терористима да се регрупишу и створе “нове војне реалности“ у источној Сирији.

У августу су САД дале 2 милијарде долара као “хуманитарну помоћ“ становницима Мосула, који је под контролом “Исламске државе.“ Корисници, међутим, су се показали углавном као бивиши Батисти (војска армије Садама Хусеина) који се боре на страни џихадиста. Уз њихову помоћ, град је инфилтриран ирачком војском, Курдима и западним специјалним снагама. Нешто касније, у Мосулу и суседном граду ал-Кајара, почела је побуна против “Исламске државе,“ која се поклопила са почетком офанзиве. За сада, покушај да се џихадисти преусмере у Сирију није успео.

У међувремену, још један “играч“ у кризи – Турска, спровела је свој план за стварање тампон зоне у северној Сирији. У насељима заробљеним током операције “Штит Еуфрата“ сунитске избеглице из логара у Турској су смештене, често на уштрб курдског становништва.

Прошле недеље је почео потпуни сукоб између турске војске и курдских оружаних формација на фрону ширине 600 километара, између градова Кашима и Идлиб. Турска, која види свој главни интерес у сукобу превенције курдских квази државних формација на северу Сирије, тражи начин да погура курдске снаге источно од реке Еуфрат. Мир још није на видику у овом крвавом сиријском сукобу. Извор: A-specto, webtribune.rs